Poljoprivreda - Srbija

Gajenje dunje isplativo već od prvih plodova

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina ali i manje nego osamdesetih. Najveći proizvođači su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća.

Opevana u pesmama - mirišljava žuta dunja na ormanu, često je i na srpskoj trpezi kao slatko, džem, sok, liker, rakija. Kod Tereze Ledvinski kompot od dunja je obavezna zimska poslastica.

U Tavniku kod Kraljeva skoro svaka kuća ima dunje. Za sada ima 60.000 stabala i svake godine niču nova, a ovogodišnji rod je dobar, pa je i cena niža.

"Trenutno je 30 dinara i ja sam po toj ceni i prodao. Nisam zadovoljan, moglo bi da bude više s obzirom da je šljiva bila 30 dinara u otkupu a nikad dunja i šljiva nisu bile u istoj ravni", objašnjava uzgajivač dunja Stojadin Vesić iz sela Tavnik.

Uzgajivač dunja Vladimir Obradović kaže da trenutno ima četiri i po hektara pod dunjom.

"Imam 3.500 stabala, a još hektar i po ću zasaditi. Dunju koju oberem sa svog voćnjaka odličnog je kvaliteta i prerađujem je u rakiju", ističe Obradović.

Na pijaci i u radnjama dunja košta oko 100 dinara po kilogramu. Da se ulaganje u nju isplati pokazuje i računica da prerađevine od ove voćke, npr. rakija, dostižu i osam puta veću cenu.

"Dosta dobro rađa i to je vrsta koja može da vam da od 30 do 50 tona po hektaru što retko koja vrsta da, a dobru cenu postiže u zadnjih 10 godina", kaže Mihailo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Iako je poslednjih godina dunju desetkovala bakteriozna plamenjača ervinija, ova voćka otpornija je od jabuke ili kruške. Najosetljivije sorte su leskovačka i vranjska.

"Treba po hektaru oko 10.000 evra, sadnice, priprema zemljišta, treba da čekate da bi ona donela tih 30 tona po hektaru, da čekate do pete godine. Ne može malo stablo da donese neki prinos, nije skupo i nije teško", objašnjava Nikolić.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da uzgajanje dunje treba da bude perspektiva.

"I to u smislu nekih novih voćnih vrsta i naravno prerada tog voća. Prerada uglavanom ide za džemove, slatka i sokove i to je ono što je dodata vrednost proizvodima", ističe Budimović.

Isplativost gajenja dunje počinje sa njenim prvim plodovima, a to je u drugoj godini. Maksimalan rod proizvođači mogu da očekuju tek posle 10 godina.