Poljoprivreda - Srbija

Grad u mrežu, dobit svima

Poljoprivredni stručnjaci ponovo upućuju apel proizvođačima da na vreme počnu da razmišljaju o postavljanju protivgradnih mreža, kako bi narednu sezonu dočekali spremni i kako se ne bi ponovili prizori uništenih voćnjaka koje viđamo širom Srbije posle svake veće vremenske nepogode.

Meteorološka statistika potvrđuje sve veću učestalost grada u toku leta i sve većih šteta na usevima i imovini. Zbog toga naši sagovornici savetuju da je sada pravo vreme da se napravi računica i da se razmisli o efikasnoj protivgradnoj zaštiti. Osiguranje će da sanirao deo posledica, ali protivgradna mreža deluje preventivno.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da je korist od postavljanja ovakve zaštite višestruka.

– Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom. Treba znati da postoji nekoliko faktora zbog kojih su protivgradne mreže veoma dobre. Najpre, štite od grada, a kada taj grad padne i ostane iznad krošnji, u mreži, on se pretvara u vodu i zaliva voće. To je dobro naročito tamo gde nema sistema za navodnjavanje. Mreže štite i od jakih sunčevih zraka i sprečavaju pucanje plodova, što se dešava sa trešnjama kada su nezaštićene. Znači, dobre su za kvalitet plodova i garantuju dobre prinose – objasnio je Cvijanović.

On potvrđuje da većina manjih proizvođača na ovu vrstu zaštite od vremenskih nepogoda i dalje gleda kao na trošak, ali dodaje da bi takvo mišljenje valjalo pod hitno menjati.

– Ne bi trebalo na to gledati kao na nepotrebni izdatak, već kao na investiciju koja se za tri, četiri godine isplati. Osim toga, postojanost kvaliteta ploda nema alternativu. Neće se desiti da, zbog sunca, jedne godine jabuka bude crvena, a druge žuta. Ukoliko uložite u protivgradne mreže, možda ne morate ni da osigurate voćnjak – kaže Cvijanović i ponovo upućuje savet poljoprivrednicima.

– Oni koji se dvoume, trebalo bi da se udruže u zadruge. Svaki oblik interesnog povezivanja daje šansu da se mreže mogu dobiti jeftinije. Kupovale bi se na veliko i tako bi se obezbedila niža cena – savetuje naš sagovornik.

Zašto su mreže možda veliki zalogaj za male proizvođače, pokazuju primeri velikih koji su ih izgradili još pre nekoliko godina.

– Mi imamo protivgradnu mrežu na 250 hektara. Ona košta od sedam do osam hiljada evra po hektaru sa postavljanjem. Izgradili smo je 2006. godine i već pet godina daje rezultate, a period eksploatacije je oko 20 godina. Zbog toga, kako iz godine u godinu širimo površine pod voćnjakom, tako povećavamo i površine pod protivgradnom mrežom. Kada, od treće godine, voćnjaci počnu da daju značajniji rod od 30 do 50 tona po hektaru, to je pravo vreme za stavljanje protivgradne mreže – objasnio je Nikola Milićević, direktor imanja „Podunavlje” u Čelarevu, koje posluje u okviru „Delta agrara”. I on potvrđuje da mreže imaju višestruku namenu.

– Dve osnovne svrhe su – odbrana od grada, koji oštećuje plodove, ali tu je i uloga takozvanog senčenja ploda, odnosno zaštite od sunca. Koliko ja znam mreža može da se koristi za zaštitu jabuka, šljiva, bresaka, kajsija, krušaka, a ne vidim zašto ne bi mogla da se stavi i iznad malina ili kupina. Mreža se širi u proleće posle cvetanja, a skuplja se posle berbe – rekao je Milićević.