Poljoprivreda - Srbija

Hortikultura kao unosan posao

Poslednjih godina, ona raste, ali je uvoz pet puta veći od izvoza cveća. Stručnjaci kažu da, uz Francusku, Srbija u Evropi ima najbolje uslove za gajenje ruža, a mi je uvozimo čak iz Etiopije, Kenije, Ekvadora.

Svakome ko je skoro ušao u neku cvećaru jasno je da je hortikultura unosan posao. Ukrasno bilje, žbunovi i drveće donose najveću zaradu, ali je vreme povrata uloženog najduže, pet do šest godina.

„Sezonsko cveće koje se seje u jesen ili u proleće i odmah se posle nekoliko meseci prodaje, to donosi najbrži obrt. Posle toga dođe možda rezani cvet ruže koji se proizvodi u plastenicima“, kaže Milan Topalović iz Rasadnika „Topalović“ iz Lipolista. 

Protekle godine od prodaje mirisne robe inostranstvu zaradili smo šest miliona evra, a na uvoz potrošili 30 miliona.

„Ako poredimo 2022. sa 2023. godinom možemo da primetimo da raste vrednost uvoza što ukazuje na to da ovo tržište ima potrebe za ovakvom vrstom proizvoda i da su to proizvodi koje i mi možemo da proizvedemo imamo i podršku Ministartva poljoprivrede“, objašnjava Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije. 

Država vraća do 65 odsto uloženog u hortikulturu, odnosno i do 800.000 dinara po zahtevu za ulaganje u opremu i mehanizaciju. Prošle godine uvedena je nova subvencija – 700.000 dinara za proizvodnju sadnica ruža. Već se primećuje rast njihovog izvoza.

„Izvozimo ruže za sadnju ali uvozimo sveže ruže za bukete. U tom smislu treba malo promeniti strukturu izvoza, povećati živo cveće za izvoz ne samo ruža nego i ostalog saksijskog cveća, zumbula, muškatli, begonija“, istakla je Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Cveće i ukrasno bilje zasejano je, prema zvaničnoj statistici, na oko 1.000 hektara. Nezvanično, površine su znatno veće, što ukazuje da i cveće raste u sivoj zoni.