Poljoprivreda - Srbija

Ima nade za naše malinare

U čileanskom gradu Talki, 15. i 16. maja održan je sedmi međunarodni seminar o proizvodnji i prometu jagodastog voća koji slovi kao centralni događaj u svetu za presek stanja i davanje preporuka u ovoj oblasti voćarstva.

Među 350 učesnika iz te zemlje, Argentine i Perua, evropske istraživače, po pozivu domaćina, predstavljao je mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od naših vodećih stručnjaka za malinu.

U deset poslednjih godina Čile je jedan od četiri najjače države u svetu po proizvodnji i izvozu voća i grožđa, pa pridaje veliki značaj negovanju jagodastih vrsta.

– Prosečna proizvodna površina pod malinom u Čileu je 76 ari. Prinos 3,9 tona po hektaru. Uprkos želji da se što više mehanizuje proces proizvodnje radna, snaga je i dalje nezamenljiva, pa je odnos ručne i mehaničke berbe malina 98 prema dva procenta – saopštio je predsednik Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonio Domingez, koji je i direktor kompanije „Čilealimentos”.

Učesnicima seminara, putem videa, obratio se i Marek Pavlonka, direktor Udruženja prerađivača i izvoznika voća iz Poljske. On je naveo da i pored klimatskih neprilika u dve prethodne godine, proizvodnja maline u njegovoj zemlji beleži rekordne rezultate i kreće se oko 100.000 tona. Ali, tokom zime i proleća uslovi su i dalje ostali nepovoljni, pa malina u Poljskoj uopšte nije cvetala, zbog čega se očekuje pad prinosa u ovoj sezoni.

Opisujući stanje u proizvodnji jagodastog voća u Srbiji, mr Aleksandar Leposavić naveo je da je rđavo vreme uzrokovalo pad proizvodnje u prošloj godini od čak 55 odsto.

– To se nastavlja i sada, tako da se ne očekuje značajnija stabilizacija prilika. Ali, za razliku od maline, u Srbiji je lane posle četiri godine, proizvodnja kupine doživela oporavak i takva tendencija nastaviće se i u ovoj sezoni. Rast proizvodnje u našoj zemlji, takođe, beleži visokožbunasta borovnica – poručio je Leposavić.

On je, nasuprot nekim lošim podacima, na opšte oduševljenje prisutnih u sali prikazao i proizvođače koji, blagodareći doslednoj primeni preporučenih mera, postižu prinose od 25 pa čak i 30 tona vrhunske maline po hektaru. Kao primere naveo je Ljubišu Rakinca, Dragana Staletovića i Novicu Janićevića iz opštine Štrpce na Kosovu i Metohiji, kao i Sveta Karaklajića iz Ivanjice.