Poljoprivreda - Srbija

Jedno voće već u prvoj godini može doneti i do 80.000 evra

Ali ne bilo koje. Postoje kulture koje donose višestruko veći profit po hektaru u odnosu na tradicionalne, a investiranje u njih postaje sve popularnije.

Koje voće se najviše isplati?

Borovnica - kraljica zarade

Borovnica je već godinama najisplativije voće u Srbiji. Cena kilograma u izvozu ide i do 8 evra, dok su domaće cene niže, ali i dalje unosne.

• Prinos: 10–12 tona po hektaru (u punoj rodnosti)
• Bruto prihod: i do 80.000 evra po hektaru godišnje
• Troškovi: visoki na početku (sadnice, sistem za navodnjavanje, protivgradna mreža), ali se investicija isplati u 3–5 godina
• Primer uspeha: Proizvođač iz okoline Šapca zasadio je 5 hektara borovnica i već treće godine zabeležio neto profit od 150.000 evra

Lešnik - dugoročna investicija sa velikim povratom

• Početak roda: tek od 3–4. godine
• Cena: 5–6 evra po kilogramu
• Stabilan otkup: Ferrero i druge konditorske firme imaju stalne potrebe za lešnikom
• Na 1 ha može se zaraditi i do 25.000 evra godišnje nakon stabilnog roda

Jagoda - brzi keš na maloj površini uz kvalitetnu plastenik proizvodnju, jagoda može doneti zaradu već u prvoj godini

• Cena u sezoni: od 250 do 400 dinara/kg
• Prinos: i do 20 tona po hektaru
• Profit: i do 15.000 evra godišnje na 1 ha, uz dobar plasman jagoda

A šta je sa povrćem?

Paprika - domaći favorit

Paprika, naročito ajvaruša, jedna je od najtraženijih povrtarskih kultura, kako za domaće tržište, tako i za izvoz.

• Prinos: do 40 tona po hektaru
• Cena: 80–120 din/kg
• Prihod: i do 30.000 evra po hektaru

Paradajz - plastenički profit

• U kontrolisanim uslovima, plastenički paradajz donosi najveći profit po kvadratnom metru.
• Sezona počinje rano, pa su cene visoke (čak 200–250 din/kg)
• Na 10 ari plastenika, može se zaraditi i 4.000–5.000 evra po sezoni

Da li se neko zaista obogatio od voća i povrća?

Da – i ne samo u zapadnim zemljama, već i kod nas.

Borovnicaši iz okoline Loznice, Ivanjice i Arilja danas voze skupe automobile i izvoze u Nemačku, Holandiju, Rusiju i UAE.

Proizvođač iz okoline Subotice, koji uzgaja papriku i paradajz u plastenicima, ima godišnji promet veći od 150.000 evra.

Jagodari u Šumadiji koriste svoje parcele za brzu proizvodnju i direktnu prodaju – zarada im ide i do 1.000 evra po aru.

Poljoprivreda više nije samo preživljavanje već ozbiljan biznis

Ulaganje u voće i povrće može biti veoma isplativo, ali zahteva znanje, planiranje i ozbiljan rad. Pametnim izborom kulture i dobrim plasmanom, moguće je obezbediti prihod koji nadmašuje prosečne plate u mnogim drugim sektorima.

Ako planirate ulaganje – borovnica, lešnik, paprika i plastenička proizvodnja su najjače karte.