Poljoprivreda - Srbija

Kako će se Srbija odrediti prema GMO?

U procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim u sektoru agrara dosta se odmaklo moglo se u više navrata čuti u izjavama naših zvaničnika. Jedan od važnih Zakona koji bi trebalo prilagoditi evropskoj regulativi, jeste Zakon o GMO organizmima. Izmena Zakona je neophodna i zbog članstva Srbije u svetsku trgovinsku organizaciju.

Iako je donošenje tog dokumenta više puta najavljivano, novi zakon o gmo još nije usvojen.

Kada je reč o tome da li bi trebalo ili ne gajiti gmo useve, domaći poljoprivrednici kao i predstavnici agronomske nauke i struke su i više nego jasnog stava da bi Srbija trebalo da ostane verna tradicionalnoj , konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Podsetimo, važećim zakonom o gmo organizmima zabranjen je i promet i gajenje genetski modifikovanih useva. Transgena tehnologija prema mišljenju prof.dr Miodraga Dimitrijevića stručnjaka za genetiku novosadskog poljoprivrednog fakulteta predstavlja ozbiljno geopolitičko pitanje za svaku zemlju.

On kaže da je nedavnim usvajanjem direktive 18/2001 evropska komisija pružila mogućnost svakoj državi članici da u skladu sa svojim nacionalnim interesima donosi odluku o tome da li će ili ne gajiti gmo useve. Kako Srbija još nije postala članica evropske zajednice prostora za pravljenje kvalitetnog akta ima . Daleko veći problem je kako navodi, Dimitrijević u vezi sa članstvom Srbije u svetsku trgovinsku organizaciju , koja uslovljava otvaranje tržišta gmo robom. Pre donošenja novog zakona treba osluškivati glas naroda koji su se najvećim procentom izjasnili protiv gajenja gmo useva. Više od 80 procenata ljudske populacije u Srbiji je protiv gajenja gmo useva a 130 opština se opredelilo za proglašenje područja bez GMO organizama.

Kako za RTV navode u ministarstvu poljoprivrede Srbija neće dozvoliti uvoz i proizvodnju genetski modifikovanog semena , već će se postojeći zakon tako urediti da bude što bezbedniji po krajnjeg korisnika, domaćeg potrošača.