Poljoprivreda - Srbija

Kako je Poljska postala agrarni lider Evrope – od nacionalnog tržišta do trpeza širom EU

Očuvanje mlekarstva, ulaganja u mlade i prilagođavanje zelenoj agendi EU omogućili su Poljskoj da održi konkurentnost i stabilnu proizvodnju.

Veliki deo uspeha poljske poljoprivrede zasniva se na visokom stepenu organizacije i solidarnosti poljoprivrednika. Zahvaljujući zajedničkom delovanju, uspeli su da ograniče uvoz ukrajinskog žita, obezbede dodatne subvencije tokom kovid krize i odlože primenu pojedinih regulatornih zahteva koji nisu bili u skladu sa njihovim interesima.

Najjasniji primer takve sloge vidljiv je u očuvanju i stabilnosti mlekarskog sektora. Vlasnici dve od tri najveće poljske kompanije za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda organizovani su u udruženja nalik zadrugama, što je omogućilo bolju kontrolu proizvodnje i tržišta.

Zbog toga problem viška sirovog mleka gotovo da ne postoji, a država je ovu poziciju dodatno ojačala uvođenjem programa besplatnih školskih užina, koji istovremeno podstiče potrošnju i podržava domaću proizvodnju.

"Hteli smo da promenimo prehrambene navike naše dece – smanjimo unos nezdrave hrane i povećamo potrošnju mlečnih proizvoda, voća i povrća. Počeli smo pre 20 godina. Prosečna potrošnja mlečnih proizvoda povećala se skoro dvaput. Deca koja su bila u projektu na početku, sada su roditelji koji uče svoju decu zdravoj ishrani", kaže Pjotr Kornačov iz poljskog Nacionalnog centra za podršku poljoprivredi.

Briga o mladima prepoznatljiva je i u okviru agrarne politike, kroz mere koje podstiču generacijsku obnovu sela. Država subvencioniše kompletno opremanje novoosnovanih farmi, dok se značajna sredstva istovremeno ulažu u razvoj ruralne infrastrukture i unapređenje uslova života na selu.

Stanislav Šviteka, sin poljoprivrednika i docent na Fakultetu za poljoprivredu i biotehnologiju u Poznanju, ukazuje da država ima snažan interes da mlade zadrži u ruralnim sredinama, jer su upravo oni najspremniji da odgovore na nove, "zelene" zahteve i standarde savremene evropske poljoprivrede.

"Stariji poljoprivrednici su uplašeni, a mladima je zelena agenda izazov. Primećujemo da je veoma prihvaćena regenerativna obrada zemljišta, kao deo 'eko-stil' agrarne agende Evropske unije. Poljoprivrednici uviđaju da su ideje ozelenjavanja dobre za njih i da im pomažu u borbi sa klimatskim promenama", zaključuje Šviteka.

Made in Poland

Teret klimatskih promena u Poljskoj posebno pogađa stočarski sektor, koji se suočava sa najvećim izazovima u okviru zelene agende EU. Politika podrazumeva smanjenje proizvodnje i potrošnje mesa, budući da su stočarske farme označene kao značajni emiteri ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.

Međutim, poljski poljoprivrednici ne odustaju od sektora koji ima ključno mesto u nacionalnoj poljoprivredi, već ubrzano uvode ekološki prihvatljivije tehnologije kako bi očuvali proizvodnju i ostali konkurentni. Kako ističe Zbinjev Forjanček iz Instituta za ekonomski i poljoprivredni razvoj, prednost u Poljskoj predstavljaju niže cene rada.

"Deo smo zajedničkog evropskog tržišta, ali se i takmičimo sa ostalim članicama u proizvodnji mesa, pogotovo onim iz Zapadne Evrope. Unapredićemo sektor korišćenjem evropskog novca za uvođenje ekoloških tehnologija. Veliki broj farmi radi na tome. Nažalost, neke male farme neće preživeti proces i moraće da se ugase ili pređu, recimo, na organsku proizvodnju", smatra Forjanček.

Poljska se trenutno nalazi među vodećim poljoprivrednim proizvođačima u Uniji – treća je po obimu proizvodnje mleka, prva u proizvodnji jabuka i druga po broju poljoprivrednih gazdinstava.

Za agrarne subvencije konkuriše oko 1,2 miliona farmi, čija je prosečna površina približno 11,5 hektara, što pokazuje dominaciju srednjih i manjih gazdinstava u strukturi poljske poljoprivrede.