Poljoprivreda - Srbija

Kiša prija usevima

Na području grada Kikinde proteklih dana palo je petnaestak litara kiše po kvadratnom metru.

Najnovije padavine delimično su nadoknadile deficit vlage, mada je pšenici neophodno još vodenog taloga kako bi prinos bio na nivou višegodišnjeg proseka. U delu atara gde nije bilo padavina, primetno je neujednačeno nicanje jarih kultura.

U proteklih mesec dana, atar na području grada Kikinde primio je svega 14 milimetara vodenog taloga, u svega osam kišnih dana, što je bilo dovoljno tek za ravnomerno nicanje biljaka, ali i za dejstvo hemijskih sredstava protiv korova.

Tokom najnovijih padavina, više od 50 odsto površina dobilo je petnaestak litara kiše po kvadratnom metru, dok je druga polovina atara ostala potpuno suva.

''Većina ozimih kultura nalazi se u fazi klasanja i sada je više nego potrebna voda da bi se ova kritična faza prebrodila i da bi se formirao bolji prinos. Za sada je situacija pod kontrolom, ali ako se ovaj deficit padavina nastavi i u maju, bojim se da neće ovaj genetski potencijal što sada nosi ozima pšenica da izvuče na našem lokalitetu'', ocenjuje Zoran Simić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinde.

Jare kulture tek su u početnoj fazi razvitka, tako da je još uvek rano da deficit vlage utiče na sam prinos, ali je primetno neujednačeno nicanje, pogotovo na području gde padavina uopšte nije bilo nekoliko nedelja.

''Imam kukuruz u četvrtom listu i koji je tek počeo da pušta klicu. Jako je neujednačeno nicanje, pogotovo zbog niskih temperatura. Loša je godina, bar je lose počela'', napominje Kurunci, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Na parcelama koje su dobile dovoljno količine vlage, pšenica izgleda veoma dobro, čak i bolje nego lane, a paori očekuju prve otkose već krajem juna.

''Pšenica nikada lepše nije izgledala u ovo doba godine. Zima je bila blaga, to joj je odgovaralo. Kiša je sada pala, ali to nije dovoljno, pošto zimske vlage ima veoma malo'', kaže Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.

Na području Kikinde pšenicom je jesenas zasejano oko 12. 000 hektara, a tokom proleća kukuruz se našao na oko 30.000, suncokret na 12.000, dok je šećerna repa zasejana na oko 2.500 hektara.