Poljoprivreda - Srbija

Kvalitetnija malina ispod strehe

U privredno i voćarski razvijenim zemljama Evrope, posebno u krajevima sa vlažnijom i hladnijom klimom, malina se proizvodi u kontrolisanim uslovima.

Ovakva proizvodnja je znatno skuplja, ali se na tržištu zbog ranijeg sazrevanja plodova postižu više cene koje voćarima znatno nadmašuju povećane troškove.

– Dosadašnja iskustva u našoj zemlji ukazuju da se u kontrolisanim uslovima postižu stabilni prinosi i dobija bolji kvalitet ploda nego na otvorenom. Plodovi su čvršći i po veličini ujednačeniji. Povrh toga, imaju duži vek upotrebe u svežem stanju, a i sezona berbe je produžena – kaže za „Politiku” mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodećih stručnjaka u Srbiji za malinu.

On ističe da je, pored modernih plastenika, tunela i lakih montažno-demontažnih konstrukcija, uzgajanje moguće i u poluzaštićenom prostoru: polietilenskim nadstrešnicama, mrežarnicima ili pod protivgradnim mrežama. Sve to podrazumeva i uvođenje novih, jednorodnih i dvorodnih sorti maline, tjulamin, glen empl i polka.

U studiji o malini kao strateškom proizvodu srpske poljoprivrede Leposavić, takođe, saopštava da ovo voće svake godine donosi izvozni prihod i do 150 miliona evra, dok je na proizvodnji, preradi i plasmanu, preračunato u puni fond radnih časova, stalno zaposleno oko 35.000 ljudi. U našim uslovima sve to je, razume se, praćeno brojnim problemima, počev od činjenice da se već 20 godina u Srbiju uvoze loše sadnice maline.

– U opštini Arilje je 2011. godine posađeno desetak hektara maline sorte tjulamin poreklom iz Engleske. Na pismeni zahtev vlasnika zasada, nadležni fitosanitarni inspektor je uzeo uzorke i poslao ih na analizu u referentnu laboratoriju fakulteta u Zemunu. Analiza je potvrdila prisustvo fitopatogene bakterije iz roda agrobakterijum, koja je izazivač raka korena i zato onemogućava dalje gajenje maline na tim parcelama. Neposredno pred uvoz ovog materijala iz Engleske, 2010. godine, Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije skinula je rak korena sa A1 karantinske liste, odnosno sa obavezne analize, na A2 listu što znači da ne podleže obavezi. Time je, namerno ili ne, omogućen ulaz zaraženog materijala.

Zatim, nekolicina većih otkupljivača sa ovih prostora kao srpsku malinu prikazuju i količine uvezene iz Poljske i Čilea, istovremeno tvrdeći da vremenske prilike i drugi činioci u prethodnoj godini nisu u značajnijoj meri uticali na pad proizvodnje u Srbiji.

– Ovaj podatak može se proveriti u Upravi carina koja poslednjih godina beleži stalan rast uvoza maline iz pomenutih zemalja. Poseban problem predstavlja činjenica da takva malina po svojim karakteristikama i kvalitetu ne odgovara proizvedenoj na našim prostorima, pa ne bi smela da bude prodavana kao malina iz Srbije.

Sagovornik ocenjuje da u dokumentima ekonomske politike malina i voćarstvo u celini nemaju mesto kakvo zaslužuju. Naime, ne postoje mere za podsticaj zapošljavanja u malinarstvu, dok su za jednog novozaposlenog u „Zastavi” strani investitori od naše države dobijali najmanje 4.000, a u „Juri” i 10.000 evra.

– Slično je i sa najnovijim Zakonom o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji. Primera radi, osnovni podsticaj za celokupnu biljnu proizvodnju iznosi 6.000 dinara/ha. Na taj način izjednačeni su pšenica kao kapitalno intenzivna kultura gde jedan radnik može da uradi više desetina, a u Evropi više stotina hektara, i malina kao radno intenzivna kultura, kod koje su za jedan hektar zasada potrebna dvojica radnika sa punim godišnjim fondom časova.

Najnovija događanja sa aflatoksinima u mleku, kao i nedozvoljeni sadržaj pesticida u jabukama izvezenim u Rusiju, za koje postoji osnovana sumnja da su reeksportovane iz Srbije i da su poreklom iz Makedonije, nanose nesagledive posledice našoj poljoprivredi.

– Ni malina nije izuzeta od pokušaja diskreditacije kvaliteta. To se pokazalo i 2010. godine, kada se u pojedinim srpskim medijima pojavila tvrdnja da našoj zemlji preti mogućnost zabrane izvoza zbog nedozvoljenog sadržaja pesticida. Sledeći pokušaj diskreditacije desio se 2011. godine kada je, navodno, u Danskoj pronađen noro virus u smrznutim plodovima maline poreklom iz Srbije. U oba slučaja su urađene odgovarajuće analize u referentnim laboratorijama koje su odmah demantovale takve glasine i sprečile nastajanje veće štete – navodi Leposavić.

Za hektar novog zasada 13.977 evra

Leposavić je u studiji objavio detaljni, potpuni troškovnik ulaganja za malinare, uzevši za osnovu jedan hektar sa sortom vilamet. Po sadašnjim cenama, za podizanje tog zasada potrebno je ukupno 13.977 evra, pri čemu su troškovi materijala 9.757, usluga 1.610 a radne snage 2.610 evra. Inače, troškovi proizvodnje u ovoj sezoni, za planirani prinos od 10 do 12 tona po hektaru, iznosiće 11.110 evra  (materijal 1.600, usluge 1.720, radna snaga 6.560, amortizacija 930 i nepredviđeni izdaci 300 evra). To znači da će, u proseku, kilogram maline proizvođače koštati jedan evro.