Poljoprivreda - Srbija

Ljudski resursi ključni za razvoj poljoprivrede

U proteklih 15 godina došlo je do raslojavanja u poljoprivredi Subotice na velike i male poljoprivredne proizvođače, a ljudski resursi, povezivanje i transfer znanja su ključni za dalji ruralni razvoj ovog kraja, rečeno je na predstavljanju nacrta Strategije razvoja poljoprivrede Subotice za period do 2020. godine.

Regionalna razvojna agencija “Panonreg” radila je na izradi strategije više od godinu dana, tokom kojih su na terenu obavljeni intervjui i ankete, zatim obrađeni prikupljeni podaci, da bi u aprilu prva verzija bila završena, a sam tekst ponuđen javnosti.

Sama strategija, prema rečima direktora ove agencija Branka Malagurskog, obuhvata analizu trenutnog stanja, ciljeve i viziju razvoja za područje Subotice, kao i set mera koji treba preduzeti kako bi se poljoprivreda podigla na adekvatan nivo.

“"Ljudski resursi su ključni i na njima treba najviše raditi. Druga ciljna grupa su institucije i infrastruktura, koji treba da daju podršku, a treća je funkciji održivog razvoja, kako sa ekonomskog, tako i sa socijalnog, kulturnog i svih ostalih aspekata, uključujući i zaštitu životne sredine"”, rekao je Malagurski.

On je precizirao da je ruralni deo Subotice bio izvor ljudski resursa, a da se sada u tim delovima grada permanentno smanjuje broj stanovnika, te da na osnovu strategije treba preduzeti mere koje će taj trend zaustaviti.

“"Moramo videti kako podstaći natalitet u ruralnim područjima i širenje znanja, zatim kako da se znanje preliva uz pomoć novih tehnologija, jer samo znanjem mogu da konkurišu onima koji dolaze sa strane i nude robu. Treba okrenuti proces da mi nudimo robu za izvoz"”, rekao je Malagurski.

Šef Gradske službe za poljoprivredu Mirko Ostrogonac ocenio je da podaci dobijeni izradom strategije pokazuju da je u poslednjih 10 - 15 godina došlo do izdvajanja robnih proizvođača u poljoprivredi - poljoprivrednih gazdinstava koja imaju najsavremeniju opremu i mogu konkurisati evropskim farmerima.

Sa druge strane, po njegovim rečima, otprilike 60 odsto poljoprivrednika ima posed ispod 15 hektara.

“"Taj deo će se raslojavati i verovatno će se ići u pravcu ukrupnjavanja"”, rekao je Ostrogonac.

Nakon javne rasprave sledi izrada operativnog programa kojim će biti predložene konkretne aktivnosti i projekti kako bi se strategija i realizovala.