Poljoprivreda - Srbija

Malina će platiti cenu ćudljivog proleća

Sneg usred maja u brdima zapadne Srbije, posle dugotrajnih prolećnih kiša, bio je šok za malinjake. Zabelelo je i zahladnelo kad mu vreme nije, pa su mnogi malinari – a sve je više parcela pod ovim izvoznim voćem budući da malina ostaje jedna od retkih mogućnosti u ovim krajevima za kakvu-takvu zaradu – s nevericom gledali kuda ide sezona.

I mada je još rano suditi o ovosezonskom rodu i kvalitetu „crvenog zlata”, prognoze najpoznatijih stručnjaka i malinara u ariljskom kraju, vodećem srpskom malinogorju, idu u prilog oceni da će se teško ponoviti lanjska uspešna godina.

– Videćemo kakvo će biti leto, s tim što već sada mogu da procenim da će prinos maline od prošlogodišnjeg biti niži po jedinici površine, u to sam siguran. Lane je u Srbiji rod bio dobar, proizvedeno je preko 100.000 tona, u čemu je naša zemlja rekorder. Od tada je posađeno prilično novih zasada, ali ovakve vremenske prilike tokom sezone mogu nepovoljno da utiču na rod – kaže za naš list dr Svetislav Petrović iz Arilja, najiskusniji stručnjak zaslužan za veliki napredak ovdašnjeg malinarstva.

Petrović se još šezdesetih godina, kao mlad agronom, uključio u razvoj malinarske proizvodnje na ariljskom području. Potom dugo vodio i sa svojim stručnim timom unapredio ovdašnjeg najvećeg otkupljivača preduzeće „Jedinstvo”, da bi zatim postao profesor na fakultetu.

Mnogima je savetima pomogao da otpočnu malinarsku proizvodnju i odole njenim izazovima. Tome je posvećen i sada, u penziji. Ovih dana izlazi mu nova knjiga o savremenoj proizvodnji malina, u koautorstvu sa dr Aleksandrom Leposavićem, zbog koje Svetislava već zovu s raznih strana.

– Ove sezone malina je suviše rano krenula, jer je rano stiglo proleće. A onda je nastupio kišni period, povremeno s niskim temperaturama. Evo sad i snega, s tim što je sreća da nema mraza. Ta hladnoća i vremenska kolebanja pogađaju malinu. Dugotrajne kiše ometaju pčele da je oprašuju, a oprašivanje je vrlo značajno u procesu proizvodnje ovog voća. Takve prilike svakako će nepovoljno uticati na ovogodišnji rod maline po jedinici površine, koji sigurno neće biti kao prošlogodišnji – procenjuje profesor Petrović.

Malinar Milomir Stojić iz ariljskog sela Mirosaljci nema profesorsko znanje, ali ima tri decenije dugo iskustvo u malinarskog poslu i zvanje svetskog rekordera u malinarskoj proizvodnji po ostvarenom prinosu, što mu govori da ovo verovatno neće biti dobra godina za malinu.

On je u svom malinjaku u brdima iznad Mirosaljaca krajem prošle decenije proizvodio 30 tona „crvenog zlata” po hektaru, najviše u svetu. Već dvadesetak godina postiže izuzetne prinose, kod njega u leto malinu bere i do 100 berača, proizvede preko 10 vagona u sezoni. Ove godine pod tim voćem mu je šest hektara, sve pod mrežom i sistemima za navodnjavanje.

– Ovo proleće je prosto neshvatljivo, teško za malinu. Velike vremenske oscilacije, čas toplo, čas sneg, utiču loše na zasade. Malinu su u fazi cvetanja pogodile snežne padavine i niske temperature, a kiša ometa oprašivanje. Tek sada radimo podvezivanje koje je trebalo ranije obaviti, kao i čupanje zaperaka, zaštitu od truleži... Biće potrebno mnogo sunca da se malina povrati, potrebna je i veća zaštita nego uobičajeno. Očekujem manji rod nego prošle godine, pa možda i nešto lošiji kvalitet zbog nemogućnosti oprašivanja – rekao nam je Stojić.

On će za sezonu berbe ovog puta angažovati 60 sezonskih berača, s tim što se kod njega malina bere gotovo pola godine, jer uz vilamet i miker gaji i sortu polka koja kasnije uzreva.

– Moguć je i nedostatak radne snage za berbu. Svuda su zasađene nove površine pod malinama, a berača nema dovoljno, pa predviđam da to s vremenom može postati jedan od ključnih problema u malinarstvu – ističe ovaj malinar rekorder.