Poljoprivreda - Srbija

Navodnjavamo jedva tri odsto njiva

Vest da kompanija "Al Avafeda" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata planira da uloži 23 miliona evra u navodnjavanje oko 7.000 hektara u Vojvodini, odnosno, najava da ulaže u izgradnju sistema navodnjavanja dugog 65 kilometara za njive u Sivcu, Gajdobri i Karađorđevu, skrenula je ponovo pažnju javnosti na problem navodnjavanja i činjenicu da je Srbija i dalje na vrlo niskom mestu po navodnjavanim površinama u Evropi.

- Informacije da se planira ozbiljno ulaganje u sisteme za navodnjavanje raduju, ali, bez prvih, sistemskih, dugoročnih rešenja, pravih pomaka u povećanju broja navodnjavanih hektara neće biti - ističe prof. dr. Mićo Škorić.

- U Vojvodini se navodnjava najviše 50.000 hektara, a u centralnoj Srbiji, površine su još manje. Ako se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno je koliko je malo pod zalivnim sistemima.

Škorić, takođe, napominje i kako akcije Ministarstva poljoprivrede, nisu, još uvek, dale adekvatne rezultate, jer, uz kredite za nabavku opreme, treba obezbediti i dovođenje vode do njiva, kako one kanalske, tako i kopanje bunara, za korišćenje podzemnih voda...

Nadu, dodaje Škorić, ipak uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje.

- Ovi sistemi su u pravilu savremeni, i ne rasipaju vodu - kaže Škorić.

- Nadam se da će takvih primera biti više, i da će sušne godine, kojih je sve više, poslužiti kao dobra opomena.

Jedno od retkih poljoprivrednih dobara, koje pod sistemom za navodnjavanje ima svih 4.000 hektara koje obrađuju, jeste dobro "Sava Kovačević" u Vrbasu, koje posluje u sastavu "Mirotin" grupe. Zahvaljujući navodnjavanju, kako objašnjava Đoka Vujičić, jedan od rukovodilaca ovog dobra, imaju, svake godine, dve žetve na oko 1.000 hektara.

- Glavni prioritet kod zalivanja nam je povrće, semenski i jesenji usevi, jer samo uz zalivanje na tim površinama možemo da računamo i na drugu žetvu, posle setve u maju ili junu - objašnjava Vujičić.

- U sistem za navodnjavanje smo 2008. godine uložili 5,5 miliona evra, i on se, do sada, uveliko isplatio. Uz semenske useve, povrće koje gajimo na oko 900 hektara, i voćnjak od oko 70 hektara, povremeno zalivamo i "obične" useve, kao što su pšenica i repa.

Cena

Sistem za navodnjavanje jednog hektara oranica, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje u "redovnoj" godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. U sušnim godinama, međutim, njegova vrednost je nemerljiva...