Poljoprivreda - Srbija

Njive bez "zaštite"

Ma, ne treba mi još i taj trošak, neće se ove godine ništa loše dogoditi. Neće grad na moju njivu"... Ovako, kako kažu upućeni, kada se pomene osiguranje u poljoprivredi rezonuje većina zemljoradnika u Srbiji. Kod nas se, kako su pedantno izračunali statističari, osigurava najviše 15 odsto obradivih površina.

Najmanje se, kako kažu u osiguravajućim kućama, osiguravaju njive sa ratarskim kulturama, voćarski i povrtarski zasadi su nešto bolje zaštićeni polisama, a najviše svoje "blago" osiguravaju stočari.

- Nisam do sada osiguravao svoje useve, ali kako stvari stoje, moraću da počnem jer su suše sve češće, a ima i dosta grada - kaže Mirko Jovanov, mladi ratar iz Pačira, koji uz, nezaobilaznu pšenicu, na svojih 40 hektara oranica najviše gaji soju i suncokret.

- Raspitivao sam se, i čujem da ima dosta dobrih paketa, koji između ostalog i podrazumevaju zaštitu od pada cene, što bi nama ratarima posebno dobro došlo.

Njegov kolega, ali voćar, Mile Jelić iz Slankamena, kaže da on svoja tri hektara pod jabukama i breskvama redovno osigurava.

- Nije baš što sam želeo, nego sam uzeo kredit koji je podrazumevao i osiguranje zasada - iskren je Jelić. - Kasnije sam s tim nastavio, tako da sada redovno uplaćujem. Srećom, nisam do sada imao prilike da iskoristim prednosti osiguranja. Štete još uvek nisam imao.

Nemanja Beljanski, direktor Sektora za osiguranje poljoprivrede u "Đenerali osiguranju Srbija", objašnjava kako kultura osiguranja kod nas još uvek nije na nivou razvijenih zemalja.

- U Srbiji se trenutno osigurava najviše 15 odsto obradivih površina, a u svetu je taj procenat 50, pa i 80 odsto - jasan je Beljanski.

- Trebalo bi da se stvari menjaju, jer osiguranje u agraru ima solidnu podršku državnih organa. U zavisnosti od vrste, subvencioniše se i do 45 odsto, tako da su troškovi poljoprivrednika, kada se ima u vidu kolike štete mogu da imaju, ako ne osiguraju useve, vrlo mali.

Beljanski objašnjava kako se najviše osiguravaju oni najskuplji i najosetljiviji zasadi, pre svega voćarski i povrtarski. Kod ratara, osiguranje najviše koriste veliki sistemi.

- Cena osiguranja je oko dva odsto od ukupne vrednosti proizvodnje - navodi Beljanski.

- U većini slučajeva, imamo 40 odsto suvencija, tako je stvarni trošak tek 1,2 odsto roda, odnosno, kako volim da kažem, više se žita prospe u žetvi i transportu nego što bi koštalo osiguranje useva.

"Premijum" u stočarstvu

Poštujući tržište, "Đenerali osiguranje" je, ukazuje Beljanski, uvelo inovativan pristup i u stočartvu.

- Ponudili smo "premijum" osiguranje - kaže.

- U pitanju je osiguranje od svih rizika. Jedini smo, zasad, u oblasti zemljoradnje koji nude osiguravanje od suše, a takođe i osiguranje od pada cene, odnosno smanjenja dobiti.