Od repe veliki prinosi, ali ne i zarada

Bez autora

Jan 19 2015

Šećerna repa u južnom Banatu je dobro rodila. Prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru. Ipak, pored dobrog roda poljoprivrednike su mučili drugi problemi: loša digestija i nečistoća korena, a posebno to što je doskora izvađena repa stajala njivama, na pojedinim parcelama skoro dva meseca. Dragan Šljivovački iz Bavaništa imao je sedam hektara pod šećernom repom. Repa je na njegovim njivama rodila iznad proseka, oko 100 tona po hektaru. Ipak, kako kaže, zarade velike nema, jer dobar prinos, kako su pokazale analize, nije pratila dobra digestija a i nečistoća korena je bila velika pa su mu odbici oko 50 odsto. Velike količine šećerne repe su do skora stojale na njivama. Na nekim parcelama u južnom Banatu repa je dočekala i sneg.

Šećerna repa u južnom Banatu je dobro rodila. Prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru. Ipak, pored dobrog roda poljoprivrednike su mučili drugi problemi: loša digestija i nečistoća korena, a posebno to što je doskora izvađena repa stajala njivama, na pojedinim parcelama skoro dva meseca.

Dragan Šljivovački iz Bavaništa imao je sedam hektara pod šećernom repom. Repa je na njegovim njivama rodila iznad proseka, oko 100 tona po hektaru.

Ipak, kako kaže, zarade velike nema, jer dobar prinos, kako su pokazale analize, nije pratila dobra digestija a i nečistoća korena je bila velika pa su mu odbici oko 50 odsto.

Velike količine šećerne repe su do skora stojale na njivama. Na nekim parcelama u južnom Banatu repa je dočekala i sneg.

Sve to je uticalo da slatki koren jako kalira, odnosno gubi na težini i kvalitetu.

Šljivovački još nije dobio novac za predatu repu. Isplatu prve rate očekuje ovih dana. S obzirom na prošlogodišnja iskustva, kaže, nije siguran da li će se ove godine odlučiti da seje repu.