Poljoprivreda - Srbija

Oranicama u Šumadiji nedostaje kiša

Zbog visokih temperatura u aprilu poljoprivrednici iz Šumadije su krenuli sa svojim traktorima dvadeset dana ranije u njive. Setva je već završena i posejano je oko 70.000 hektara obradivih površina, najviše pod kukuruzom i suncokretom. Ono što nedostaje oranicama u centralnoj Srbiji su padavine kako bi se ratarske kulture pravilno razvijale.

Visoke temeperature na samom početku proleća poslednjih godina utiču i na pomeranje setve pa poljoprivrednici sa samom pripremom i sejanjem počinju sve ranije. Zbog toga je i setva na 70 hiljada hektara u Šumadiji već završena.

Jovan Nikitović iz sela Kneževca je jedan od retkih proizvođača koji pored kukuruza i pšenice gaji soju.

"Soja ostavlja jedan deo azota u zemlji i ona pomaže budućem usevu, recimo pšenici što ja i radim- jedne godine posejem soju, a sledeće pšenicu. Smanjujem količinu veštačkog đubriva baš zbog soje koja je jedna plemenita biljka koja više ostavi u zemlji nego što u prinosu daje", Jovan Nikitović, poljoprivrednik, iz sela Kneževac, opština Knić.

Topao period je ubrzao klijanje i nicanje kukuruza međutim to se ne poklapa sa samom organogenezom biljke što će bitno uticati i na godišnji prinos. Kukuruzu je potreban kraći dan u ovom dobu godine dok za pšenicu i ostala strna žita važi suprotno.

"Svi su posejali na vreme, odnosno ranije i sada sam video sa komšijom koji je posejao i meni i njemu da je kukuruz već nikao, znači uhvatio je malo kiše. Ako budu malo veće padavine to će da bude dobro i za kukuruz i za pšenicu i za detelinu koju smo sejali. Detelina koju smo sejali prošle godine je već pri kraju i još jedna kiša ili dve i moći će da se kosi", objašnjava Miladin Todorović, poljoprivrednik, takođe iz Kneževca.

Najveći problem većih poljoprivrednih proizvođača poput Jovana Nikitovića koji ukupno obrađuje 40 hektara je skupo gorivo. Dok je setva trajala on je trošio dnevno 15 hiljada dinara samo na gorivo što subvencije ne mogu da pokriju.

"Mi dižemo kredite. Evo recimo mene je setva koštala 500 do 600 hiljada dinara i ja sam uzeo kredit, opština je dala. Eto jedino što je opština tu izašla malo u susret sa beskamatnim kreditima ali onaj ko nema da vrati njemu će otići traktor, hektar zemljišta", dodaje Nikitović.

Stručnjaci upozoravaju da ni jednoj biljnoj vrsti ne odgovara promena klime odnosno topli dani koji utiču da se sa poljoprivrednim radovima krene ranije jer se vegetacioni period razvoja ratarskih kultura ne poklapa sa razvojem korenovog sistema.

"Setva je skoro uspešno obavljena, barem te prve faze klijanja i nicanja, međutim nema dovoljno vlage u zemljištu, nema tih rezerva ispod oraničnog sloja, što je vrlo bitno tako da ni malo ne možemo da budemo zadovoljni na našim prostorima. Ako ne bude redovnih padavina u narednom periodu sigurno da ne možemo da očekujemo maksimalne prinose koje te biljne vrste mogu da daju i sorte i hibridi po svom genetskom kodu, prema tom za sada očekujemo da bude neko prosečno stanje", veli Dobrivoje Popović, stručni saradnik za poljoprivredu i ratarstvo.

Iako zemlja u centralnoj Srbiji dobro drži vlagu potrebne su padavine karakteristične za ovo doba godine kako ne bi došlo i do preuranjene suše.