Poljoprivreda - Srbija

Osnovan Vojvođanski klaster organske proizvodnje

Pokrajinska vlada bila je domaćin osnivačkoj skupštini Vojvođanskog klastera organske proizvodnje, prvog takve vrste u Srbiji. Klaster je udružio preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom organske hrane, male proizvođače organskih proizvoda, naučne ustanove i nevladine organizacije, sa zajedničkim ciljem: povećanje proizvodnje organske hrane i stvaranje uslova za njen ekonomski i održiv razvoj.

Na konferenciji za novinare održanoj uoči osnivačke skupštine novog klastera, o značaju i potencijalima ove vrste poljoprivrede i potrebi organizovanog zajedničkog nastupa svih aktera, govorili su Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, prof. dr Radovan Pejanović, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, Jozef Gašparovski, generalni direktor fabrike "Zdravo organik" iz Selenče koja se bavi industrijskom preradom organskih proizvoda i Sanda Klještanovičć, predsednica Udruženja za organsku hranu VitaS iz Rume.

"Osnivanje Vojvođanskog klastera organske proizvodnje najbolji je dokaz da Vojvodina ide krupnim koracima napred i da ćemo organsku hranu ubuduće moći da predstavimo kao još jedan od brendova Vojvodine. Pokrajinska vlada je u prethodnih nekoliko godina uspela da inspiriše osnivanje 26 klastera na teritoriji Vojvodine i podržava njihov rad. Klastersko udruživanje predstavlja najmoderniji i najsavršeniji vid delovanja privrednih subjekata u svim razvijenim ekonomijama", rekao je Miroslav Vasin i podsetio da je aktivnost Pokrajinske vlade na podsticanju klasterskog udruživanja rezultirala dvema izuzetno značajnim međunarodnim nagradama - za klaster metalaca Vojvodine i IT klaster.

Vasin je rekao da Pokrajinski sekretarijat za privredu, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i nevladinim sektorom, kroz realizaciju projekata prekogranične saradnje, pokušava već nekoliko godina da afirmiše oblast gajenja organske hrane, kao jednu od izuzetno značajnih perspektiva vojvođanskog agrara.

"Kultura gajenja organske hrane danas je apsolutni trend u EU. Ako govorimo o strategijama razvoja EU, onda ćete u svakoj drugoj naći reč "zelena": zelena radna mesta, zelena energija, zelena hrana. Ta reč je simbol za zdravo, perspektivno i zaštitu životne sredine, što spada u prioritete EU. Na kom smo mi nivou, najbolje govori izveštaj Evropske komisije, koji upravo ovu oblast ističe, na neki način, kao problematičnu u Srbiji", naveo je Miroslav Vasin. "Pored toga, proizvodnja organske hrane pruža šansu velikom broju poljoprivrednika u Vojvodini sa manjim parcelama, koje i te kako mogu doneti prohod svom vlasniku ako gaji organsku hranu."

Pokrajinski sekretarijat je, kroz realizaciju nekoliko projekata, među kojima je najznačajniji onaj koji je vodi prof. dr Branka Lazić, koji doprinosi obučenosti velikog broja seoskih žena za gajenje organske hrane, dao pun doprinos i podršku realizaciji ove ideje.

"Ponosni smo što danas u Vojvodini imamo nekoliko velikih proizvođača organske hrane i veliki broj malih proizvođača, koji uspevaju da afirmišu proizvodnju organske hrane i što se za kratko vreme osnovao klaster koji će zastupati njihove interese", rekao je resorni sekretar.

Prorektor NU prof. dr Radovan Pejanović je ukazao da je saradnja nauke sa privredom jedna od dimenzija koju Novosadski univerzitet razvija, u čijem kontekstu je i inicijativa za formiranjem klastera u oblasti proizvodnje organske hrane, kao zdravstveno-bezbedne hrane. "Ovo je jedinstven klaster iza koga stoji Univerzitet, jer su među osnivačima i Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Institut za prehrambene tehnologije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, čiji stručnjaci rade na nizu projekata, kako nacionalnih tako i međunarodnih, upravo iz oblasti organske proizvodnje. Bitno je da se preko novoosnovanog klastera obavi taj transfer znanja. Kao što ne može bez novca, tako ne može ni bez znanja bez koga nema napred", poručio je prof. dr Pejanović.

Direktor "Zdravo organika" Jozef Gašparovski, govoreći iz aspekta privrednika i nekog ko od proizvodnje organske hrane i živi, rekao je da su to do sada radili entizijasti, ali da to treba da budu ljudi kojima proizvodnja organske hrane treba da bude profesionalna orijentacija. "Potrebe tržišta za organskom hranom i ova oblast privređivanja imaju toliko prostora, da ne verujem da ćemo ga popuniti u narednih 20 godina", rekao je Gašparovski i zahvalio se Pokrajinskoj vladi na kontinuiranoj podršci.

Sanda Klještanović, predsednica Udruženja proizvođača i ljubitelja organske hrane VitaS iz Srema, izjavila je da se kao proizvođači bave uglavnom proizvodnjom voća. "Osnivanje ovog klastera značajno je za nas, individualne proizvođače, da rešimo probleme koje do sada nismo mogli da rešimo, odnosno da nam se obezbede uslovi kao i drugim poljoprivrednim proizvođačima. To znači da organski proizvođač može da uđe u poljoprivrednu apoteku, kupi organsko seme, kupi sadnice koje su proizvedene na organskim principima i da ima bio-preparate koji su priznati u EU, koji mogu da se kupe kod nas. Smatramo da su to osnovni uslovi koji će omogućiti proizvođačima da se lakše odluče za ovaj vid proizvodnje. Takođe, puno nam znači učešće Poljoprivrednog fakulteta i konkretna istraživanja usklađena sa našim potrebama, koja su primenjiva u praksi," izjavila je Sanda Klještanović.

Vojvođanski klaster organske proizvodnje je dobrovoljno, nevladino, neprofitno udruženje, zasad sa 31 članom.