Poljoprivreda - Srbija

Paorima više od 30 miliona evra u okviru projekta konkurentne poljoprivrede

Ovu konferenciju su organizovali Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u hotelu Hajat.

Kako je rečeno na konferenciji, „SCAPˮ projekat podržao je više od 1.330 projekata malih poljoprivrednih proizvođača, kao i gotovo 40 preduzetnika, privrednih društava i zadruga koji se bave otkupom primarnih poljoprivrednih proizvoda, njihovom preradom i plasiranjem na tržište.

Naglašeno je i da je bespovratna podrška dodeljena u tri javna poziva premašila 30 miliona evra što je značajno pomoglo unapređenju i razvoju srpskog agrara.

Zahvaljujući projektu, podržani poljoprivrednici povećali su produktivnost za 18,85 odsto, a vrednost proizvodnje za čak 27,35 odsto.

Tokom trajanja projekta zaključeno je i 1.724 ugovora sa kupcima.

Koordinator Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije Milan Stevanović rekao je na konferenciji da je u okviru programa, prvi put u Srbiji primenjen sistem 50:40:10 gde je bespovratna podrška iznosila polovinu investicije, dok je 40 odsto finansirano putem povoljnih kredita devet poslovnih banaka, a učešće samih poljoprivrednika svedeno na samo 10 odsto.

Prema njegovim rečima, posebna prednost ovog programa bila je isplata sredstava pre početka investicije što je olakšavalo njihovu realizaciju.

On je naglasio i da je prosečna vrednost bespovratnih sredstava po korisniku iznosila od 10.000 do 200.000 evra.

Zahvaljujući tome, ali i sredstvima poljoprivrednika, kako je dodao, ukupno je u domaći agrar uloženo oko 60 miliona evra.

„Svi ciljevi koji su bili predmet međunarodnog sporazuma zaključenog još 2019. su značajno prebačeni, a naš hibridni model naširoko poznat kao 50:40:10 beleži 90 odsto zadovoljstva kod poljoprivrednika, koji ga rado preporučuju drugim poljoprivrednicima, što je za nas velika potvrdaˮ, rekao je Stevanović.

On je kazao i da je od početka projekta hiljadama poljoprivrednih gazdinstava omogućeno uspostavljanje novih kontakata i ugovora sa kupcima, kao i povezivanje sa stotinama novih kupaca u okviru tržišnog lanca.

„Polovina poljoprivrednika koji su investirali u klimatski pametne prakse ostvarila je povećanje produktivnosti od 30 odsto. Značajan rezultat je i to što su poljoprivrednici koji se ranije nisu susretali sa finansijskim instrumentima, poput poljoprivrednih kredita, dobili priliku da ih koristeˮ, rekao je Stevanović.

Naveo je i da su sredstva usmeravana u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, uključujući voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, pčelarstvo i akvakulturu, kao i u unapređenje konkurentnosti izvozno orijentisane prehrambeno-prerađivačke industrije.

„Kompanije su razvile nove, inovativne proizvode namenjene izvozu, povećale kapacitete za 30 odsto i stalnu zaposlenost za 15 odsto. Takođe, planiraju da nastave razvoj proizvodnje koristeći druge dostupne instrumente podrške, poput IPARD-a, subvencionisanih kredita i garantnih šemaˮ, rekao je Stevanović.

On je kazao i da su u okviru projekta izrađena i prva strategija digitalizacije poljoprivrede i prva strategija primene veštačke inteligencije u poljoprivredi.

„Preko 150.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava danas koristi neke od usluga koje su digitalizovane kroz projekatˮ, naveo je Stevanović.

Dodao je i da je projekat doprineo reformi agrarne politike kroz podršku izradi sektorskih politika u oblasti stočarstva i jagodastog voća, analizu postojećih mera i pripremu novog strateškog okvira za poljoprivredu, kao i unapređenju korišćenja sredstava iz IPARD programa kroz referentne cene, razvoj ljudskih resursa i pravnu podršku.

Stevanović je kada je reč o strukturi korisnika, kazao da su značajan deo činili poljoprivrednici iz opština sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, koji najčešće imaju srednjoškolsko obrazovanje.

„Posebno smo ponosni na činjenicu da je svaka treća korisnica projekta bila žena, koja je u proseku imala viši nivo obrazovanja u odnosu na ostale korisnike, najčešće fakultetsko obrazovanjeˮ, rekao je Stevanović.

Predstavnik SB u Srbiji Olivera Jordanović kazala je da su ključni ciljevi projekta bili da se olakša pristup finansijskim sredstvima, da se bespovratno finansiranje iskoristi da banke ponude niže kamatne stope, da se uspostave nove veze unutar lanca snabdevanja i da se poveća obim proizvodnje, ali i da se u Ministrastvu poljoprivrede unaprede procedure kroz proces digitalizacije.

Jordanović je dodala i da očekuje da će modeli razvijeni tokom projekta postati deo redovnih procesa i programa Ministarstva poljoprivrede, kao i da će model finansiranja biti razmotren za buduće programe, bilo da se finansiraju iz budžeta ili sredstvima drugih finansijera.

„Ono što sigurno ostaje jesu kapaciteti i ljudi koji su učestvovali u ovom procesu i projektu. To je ono što neće nestati, šta god da se desi sa svim ostalimˮ, naglasila je ona, prenosi Tanjug.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stana Božović zahvalila je SB na podršci i saradnji i dodala da je posebna čast što je ovaj projekat ocenjen kao najbolji projekat Svetske banke u Jugoistočnoj Evropi i da će njegovi rezultati imati značaj ne samo za Srbiju već i za ceo region.

„Posebno sam ponosna što je ovaj projekat nazvan svetionikom znanja kada je u pitanju poljoprivreda i što će biti svetionik i drugim zemljama u Evropiˮ, kazala je ona.

Božović je naglasila da je poljoprivreda jedna od najvažnijih komponenti strateškog razvoja Srbije i da je značajno povezivanje rezultata projekta sa strateškim opredeljenjima države u oblasti poljoprivrede i digitalizacije.

„Ovo je velika stvar za našu zemlju i nadam se da ćemo nastaviti dalje. Ovo nije trenutak zatvaranja projekta i cele priče, već je ovo seme koje je posejano i proces koji će tek da trajeˮ, kazala je ona.

Učesnici današnje konferenciji imali su priliku da iz prve ruke čuju iskustva korisnika sredstava dobijenih u okviru Projekta „SCAPˮ, a osnivač i suvlasnik gazdinstva „Beobaštaˮ iz Nemenikuća kod Sopota Vojislav Vlahović kazao je da je to gazdinstvo uz podršku trećeg javnog poziva „SCAPˮ investiralo u izgradnju projekta za preradu voća i povrća, čime će unaprediti proizvodne kapacitete i stvoriti uslove za plasman proizvoda na inostrana tržišta.

On je rekao i da se proizvodnja „Beobašteˮ prostire na 6,5 hektara pod bobičastim voćem, a da je planirano da novi objekat, osim prerade sopstvenih proizvoda, omogući i otkup voća i povrća od drugih poljoprivrednih proizvođača sa područja Kosmaja.

„U okviru trećeg javnog poziva „SCAPˮ projekta dobili smo sredstva za izgradnju objekta u kom ćemo prerađivati voće i povrće, kako u hladnom, tako i u toplom režimu. Planiramo da, pored sopstvene proizvodnje, otkupljujemo proizvode i od kolega poljoprivrednih proizvođača iz našeg krajaˮ, rekao je Vlahović.

On je saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede i timom „SCAPˮ projekta ocenio kao veoma pozitivnu, posebno kada je reč o komunikaciji, podršci i realizaciji predviđenih aktivnosti.

Precizirao je i da ukupna vrednost „Beobašteˮ iznosi 400.000 evra, a obuhvata pet investicija, među kojima su najznačajnije izgradnja objekta i nabavka nove proizvodne linije, a obaveza je da u narednih pet godina ne otuđuju imovinu obuhvaćenu investicijom.

„Nadamo se da će nam ovaj projekat biti podstrek da budemo prisutni na novim tržištima i da nastavimo da razvijamo proizvodnju. Naša ambicija je da u narednih 20 godina višestruko uvećamo poslovanjeˮ, naglasio je Vlahović.

Na panelu „Kako je projekat promenio moje poslovanje? Iskustva od njive do trpezeˮ govorili su i poljoprivrednica Tamara Strainović i predstavnici preduzeća „Agro-Mobilˮ Lučani, „Beobaštaˮ Sopot i „Zlatiborski mlekarˮ iz Požege.

U okviru diskusije, stručnjaci iz različitih oblasti analizirali su prepreke sa kojima se žene susreću u agraru, mogućnostima elektronske trgovine za unapređenje prodaje, uticaju veštačke inteligencije na proizvodnju i načinima da se unapredi ekonomija poljoprivrede.

Na konferenciji je rečeno i da su u okviru prva dva poziva Projekta „SCAPˮ, podržani  proizvođači voća, povrća, grožđa i cveća, kao i proizvođači u oblastima mleka, mesa, pčelarstva i akvakulture i agregatori, a dobijena sredstva mogli su da ulože u novu opremu, mehanizaciju, tehnologiju, izgradnju objekata i drugo.

Naglašeno je i da je svaki treći traktor prodat u Srbiji tokom 2022. i 2023. finansiran  sredstvima ovog projekta, a između ostalog, nabavljena je i prva mašina za postavljanje folije protiv korova napravljena u Srbiji i podignut prvi ribnjak u opštini Ivanjica, dok je u Vojvodini izgrađena solarna elektrana (snage 450w).

Na završnoj konferenciji predstavljena je i prva platforma bazirana na veštačkoj inteligenciji koja omogućava praćenje rezultata svih realizovanih investicija u realnom vremenu, planiranje poljoprivredne politike i transparentan uvid u rezultate dodeljene podrške, prenosi Tanjug.