Poljoprivreda - Srbija

Pomoć stočarima da prodaju oko 12.000 životinja

Pravo na ovu pomoć države imaju klanice, firme za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Srbiji, koje imaju izvoznu dozvolu i otkupe viškove junadi od stočara, od 5. septembra do 30. oktobra. Proizvođači junadi, međutim, kažu da je i sa ovom podrškom mesna industrija u kolapsu usled pandemije virusa korona i da za veliki broj junadi nema kupaca.

Prema Uredbi, koju je Vlada donela, finansijska podrška za otkup tržišnih viškova iznosi 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu i to za grla minimalne težine 600 kilograma, po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.

Posle pauze od tri decenije, a na nagovor nadležnih, stočari u Srbiji okrenuli su se ponovo tovu junadi. Očekivali su da će obećani izvoz u Tursku i Kinu opet zaživeti, ali do danas se to nije dogodilo. Srbija je trenutno zemlja koja nudi najkvalitetniju utovljenu junad u regionu. U ovom momentu, za klanje ima oko 12.000 junadi, težine od 500 do 600 kilograma.

Udruženje odgajivača tovnih rasa goveda "Agroprofit", s druge strane, ne vidi mogućnost za brže i veće otvaranje tržišta junadi, na osnovu izmenjene uredbe Vlade o novim podsticajima, koja je doneta 14. septembra. Kako kažu, namera države je da veliki posao, indirektno, prvo ponudi našim klaničarima, ali u Srbiji postoje svega tri ili četiri klanice, koje su registrovane za izvoz junećeg mesa. Nijedna od njih, međutim, nema ugovoren izvoz, a ni kupce na vidiku.

- Savetujemo stočarima da ne prodaju junad u bescenje, niti da ulaze u aranžmane zamene junadi za telad, bez sigurnosti i uverenja o zdravlju tovnog podmlatka, koje preuzimaju od klaničara - objašnjava Čedomir Keco, predsednik Udruženja "Agroprofit". - Finansijska podrška Vlade zahteva veliku odgovornost i efikasnost u definisanju modela pomoći, ali i ponašanje svih službi koje danas kontrolišu tokove prometa junadi.

Kako nam je ispričao Branislav Gulan, agroanalitičar, država bi trebalo da pomogne stočarima, jer su se stvorili viškovi, a mnoga domaćinstva žive od ovog posla.

- Stočari u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi, iz sopstvene proizvodnje i isto toliko ženske - kaže Gulan. - S obzirom na godišnju potrošnju junećeg mesa u Srbiji, nama je dovoljno od 86.000 do 90.000 grla junadi, prosečne težine od 500 do 600 kilograma.

Tovom se u Srbiji bavi između 12.000 i 16.000 gazdinstava, u proseku sa po šest junadi po farmi. To znači da tov ima i socijalnu komponentu.

Razmena za kukuruz

Stočari u Srbiji, koji nisu u nekoj zavidnoj poziciji, predlažu državi da se opet radi razmena za merkantilni kukuruz: kilogram žive junadi za 17 kilograma merkantilnog kukuruza, novi rod. A, ono šta smatraju najboljim rešenjem jeste prodaja 8.000 grla sa osnovnom cenom 1,65 evra, sa PDV, po kilogramu žive junadi.