Poljoprivreda - Srbija

Prošlo vreme jeftine hrane

Vreme jeftine hrane je iza nas, saglasni su i međunarodni eksperti i naša stručna javnost. Prehrambeni proizvodi će nastaviti da poskupljuju, a najnovije projekcije međunarodnih organizacija nisu nimalo ohrabrujuće.

Prema prognozama FAO (Organizacija ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu) i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) svetske cene hrane će u narednih deset godina biti uvećane između 10 i 40 odsto. Razlog tome je, kako navode, sve veća tražnja za hranom i to što je uporedo sa time došlo do usporavanja rasta poljoprivredne proizvodnje. Čini se da je tehnološki progres odvukao pažnju na drugu stranu, a elementarna potreba za hranom i ulaganjem u njenu proizvodnju bila zapostavljena.

Koje će to posledice imati po našu zemlju?

Najpre da će hrana i dalje biti noćna mora ne samo sadašnjeg, već i sledećih guvernera Narodne banke Srbije. Glavni inflatorni činilac u našoj zemlji sve više će rasti, budući da naše cene nužno prate svetske.

Ovdašnji eksperti uglavnom su saglasni sa projekcijama FAO. Vojislavu Stankoviću iz Privredne komore Srbije takve projekcije čine se potpuno realnim. Prema njegovim rečima, nekoliko je razloga za to.

– Svetska ekonomska kriza i dalje traje. Klimatske promene su sve izraženije što direktno utiče na prinose. I na kraju – neoliberalni pristup koji je doveo do sve manje državne podrške proizvođačima. Da bi poljoprivreda, odnosno cene opstale na stabilnom nivou, subvencije moraju da iznose barem 10 odsto BDP-a. To trenutno nije slučaj. Teško je precizirati, ali kod nas je, da kažemo, negde oko četiri odsto – objašnjava Stanković.

Kako kaže, jedan od glavnih kamena spoticanja u kreiranju novog budžeta Evropske unije koji će biti donet 2014. godine upravo je agrarni budžet.

– Imate Veliku Britaniju, Nemačku, Austriju i Belgiju koji su za snižavanje agrarnog intervencionizma, a sa druge strane su zemlje poput Španije i Francuske – kaže on.

Prema njegovim rečima, Srbija ne može da bude van svih tih tokova i neminovno je da će hrana i u našoj zemlji i dalje nastaviti da poskupljuje u narednom periodu.

– Ali, mi možemo da napravimo drugačiju agrarnu politiku, da definišemo prioritete i da povećamo agrarni budžet. Jer, ovako nismo konkurentni sa svojim poljoprivrednim proizvodima – zaključuje Stanković.

Da jeftine hrane više neće biti, smatra i dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, i navodi nekoliko razloga zbog kojih smatra projekciju FAO tačnom.

– Ne znam hoće li hrana biti skuplja baš za 40 odsto, ali između 10 i 20 procenata sigurno. Moraju se uzeti u obzir globalne činjenice, odnosno to da broj stanovnika u svetu raste, a da se zasejane površine ne uvećavaju ili se čak i smanjuju. Samim tim, prinosi stagniraju, a tražnja za hranom raste – objašnjava Cvijanović.

Kako ističe, svetske cene hrane, koje prate i naše, pod velikim su pritiskom promenjene strukture ishrane do koje je došlo u najmnogoljudnijim zemljama poput Kine i Indije.

– Zbog rasta standarda, tamošnji potrošači žele više mesa, mleka i jaja. To automatski znači i veći pritisak na žitarice – kaže on, dodajući da u celoj toj globalnoj priči Srbija mora da napravi svoju strategiju, koju već dugo nema.

– Mora se jačati stočni fond. Moraju se organizovati mali proizvođači i da se pri tom koriste komparativne prednosti svakog područja. Čak i najliberalnije ekonomije strogo planiraju svoju poljoprivredu i moramo i mi to početi da radimo. Usitnjenost poseda glavni je uzrok nedovoljne produktivnosti i neprofitabilnosti naše poljoprivrede, a time i visokih cena hrane – zaključuje Cvijanović.

Predstavnici potrošačkih organizacija, međutim, donekle drugačije gledaju na ovu problematiku. Kako tvrde, negativni uticaji i cenovnici sa svetske pijace uvek se brzo preliju na ovdašnju, dok se suprotno, odnosno da nešto pod spoljašnjim uticajima pojeftini, nikada ne dešava.

– Tako je prošle godine usred priča o poskupljenju zbog suše mimo logike poskupela morska riba. Neko nas stalno vređa takvim objašnjenjima. Hrana mora da bude jeftinija, jer je u Srbiji skupa prvenstveno zbog monopola. Pojedini vlasnici trgovinskih lanaca su ujedno i vlasnici prerađivačke i prehrambene industrije, pa i ratarske proizvodnje. To je javna tajna i jedan od glavnih razloga zbog čega je hrana u Srbiji skupa – zaključuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.