Poljoprivreda - Srbija

Pšenica prkosi klimatskim promenama

Zbog nedostatka satelitskog snimanja polja, teško je tačno utvrditi koliko je do sada u našoj zemlji posejano pšenice. Procena je da je ove jeseni pod tom kulturom izmedju 550 i 580 hiljada hektara, kaže za RTV akademik Srbislav Denčić.

U centralnom i južnom delu Srbije, još se seje pšenica, ali mi smo takvi pa do Svetog Jovana neretko radimo taj posao, ocenjuje Denčić.

Kada je reč o Vojvodini, tu je u optimalnom roku, u oktobru, posejano gotovo 70 posto hlebnog žita. Zbog globalne promene klime, i najbolji rok za setvu se pomera. Više to nije prvih deset dana oktobra, naši podaci pokazuju da su prinosi tada manji za oko pet procenata nego kada se seje od 10. do 25. oktobra. Čak ni prva dekada novembra nije mnogo zaostajala u prinosima za optimalnm roku.

Usev pšenice se nalazi u različitim fazama – od faze nicanja do bokorenja. Uglavnom je faza tri lista što je optimalno za ulazak u period eventualno niskih temperatura. Mi stalno obilazimo teren, ratari nam se javljaju i nije bilo nikakvih ekscesa, dakle pšenica odlično napreduje i dobro izgleda, tvrdi Denčić.

Na pitanje da li klimtske promene i sve sušnija leta rade u prilog tome da se seljaci ponovo vraćaju toj kulturi, Denčić zaključuje potvrdno. On podseća da pšenica zbog žetve u junu ima mali rizik prema suši. Zbog velikog variranja prinosa jarih kultura, ljudi će sve više nalaziti  računicu u gajenju pšenice, jer  je sigurnih 5–6 tona u neizvesnim agroekološkim godinama sve  neophodnija ratarima, zaključuje Srbislav Denčić.