Ratari očekuju pomoć države

Bez autora
Jan 08 2013

Poljoprivreda je jedna od retkih grana privrede od kojih Srbija zarađuje. Uslova da se izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poveća i te kako ima, ali proizvodnja mora da se unapredi. Zadatak države je da u tome pomogne poljoprivrednicima. Za poljoprivredu je ove godine izdvojeno 4,5 odsto budžeta, dvostruko više nego prošle godine. Ratari će prema prvim računicama, za prolećnu setvu morati da spreme 30 do 40 odsto više novca nego što im je bilo potrebno za prethodnu, jer su već poskupeli i seme i đubrivo. Nadaju se da će podsticaje od države dobiti na vreme. Da unaprede proizvodnju mnogi bi morali i da obnove zastarelu mehanizaciju.

Ratari očekuju pomoć državeZa poljoprivredu je ove godine izdvojeno 4,5 odsto budžeta, dvostruko više nego prošle godine. Kako nadležni planiraju da potroše novac i šta očekuju proizvođači?

Poljoprivreda je jedna od retkih grana privrede od kojih Srbija zarađuje. Uslova da se izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poveća i te kako ima, ali proizvodnja mora da se unapredi. Zadatak države je da u tome pomogne poljoprivrednicima. Za poljoprivredu je ove godine izdvojeno 4,5 odsto budžeta, dvostruko više nego prošle godine.

Ratari će prema prvim računicama, za prolećnu setvu morati da spreme 30 do 40 odsto više novca nego što im je bilo potrebno za prethodnu, jer su već poskupeli i seme i đubrivo. Nadaju se da će podsticaje od države dobiti na vreme. Da unaprede proizvodnju mnogi bi morali i da obnove zastarelu mehanizaciju.

"Nadamo se da će nam država izaći u susret sa nekim povoljnijim kreditima sa manjim kamatama koje ćemo mi uspevati da vratimo", kaže Milivoj Popov, poljoprivrednik iz Stajićeva kod Zrenjanina.

Srpskim voćarima nedostaju skladišta i prerađivački kapaciteti, pa se nadaju olakšicama pri investiranju. A kada bi se udruživali lakše bi dolazili do kupaca.

"Ako to prepoznamo i država nam pomogne u investicijama za hladnjače i plastenike ili za sadni materijal, mi imamo veliku šansu na tržištu", kaže Milan Marinković, poljoprivrednik iz Rumenke.

Stočarstvo u Srbiji je u najtežoj situaciji u poslednjih nekoliko decenija. Proizvođači mesa i mleka veruju da će država sprečiti gašenje pre svega porodičnih farmi.

"Da se prvo isplati njima, da li je to premija, da li je to subvencija po grlu, znači prvo njima, jer se oni nalaze u jednoj preteškoj situaciji. To je ivica kada ne znate na koju će stranu da prevagne. A ogroman broj tih gazdinstava ima šansu da nestane", kaže Vasa Džigurski, poljoprivrednik iz Bečeja.

Poljoprivrednici odavno ne veruju ni u deda mraza, niti u čarobni štapić koji u jednom potezu može da reši sve njihove probleme. Ipak, ono što imaju jeste nada da će im država pomoći da prevaziđu poteškoće. Zato i očekuju da ispuni obećanja pre svega kada je reč o subvencijama i investicijama.

Nadležni uveravaju da će nakon usvajanja zakona o podsticanju poljoprivrede novac iz budžeta biti pravilnije raspoređen i da će se povećati broj korisnika subvencija.

"Mi ćemo se sa ministarstvom finansija truditi da novac konačno stigne u vreme kada treba da stigne i da niko ne mora dodatno da se zadužuje zato što mu država nije isplatila novac na vreme", rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

Najavljuju i nastavak ulaganja u sisteme za navodnjavanje, donošenje strategije razvoja poljoprivrede i izmene nekoliko zakona, pre svega zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Mi ćemo izmeniti sve ono što je praksa pokazala da treba da se promeni i stvoriti daleko ozbiljniji nivo licitacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, ali i nivo kaznene politike će biti podignut na daleko viši nivo", rekao je Danilo Golubović.

Tokom 2013. godine trebalo bi da počne da radi nacionalna laboratorija za analizu kvaliteta mleka, kao i da se završi akreditacija Agencije za plaćanja, bez koje Srbija neće moći da koristi novac iz evropskih fondova.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik