Poljoprivreda - Srbija

Ratari pred dilemom šta i koliko čega posejati – neizvesnost najveći problem

Nedostatak padavina i manjak vlage u zemljištu onemogućavaju pripremu zemljišta za setvu. Od padavina zavisi kada će seme moći da se polegne u zemlju. Zbog lošeg roda kukuruza i soje trebalo bi očekivati da pšenica zauzme veće površine nego lane.

U gazdinstvu Dragana Berberskog iz Zrenjanina još se svode računi od prošlogodišnje proizvodnje ratarskih kultura. Zbog loših prinosa kukuruza poslednjih godina ovaj proizvođač je otkazao arendu, pa će umesto 80 hektara koliko je do sada radio, u narednom periodu obrađivati manje zemlje. U prethodnoj godini, najbolje je, kaže, prošao sa pšenicom.

"Za žito kako sam prošao ni sam nisam mogao da verujem. Poljoprivredom se bavim već 40 godina, a ovakve rezultate ne pamtim, ni kada je reč o prinosu, niti o kvalitetu. Imao sam oko 50 metara po lancu", objašnjava Berberski.

Uprkos suši zadovoljan je rodom suncokreta, ali ne i kukuruza.

"Suncokreta sam imao oko 14-15 metara po lancu. Ali, kukuruz je katastrofa. Na 50 lanaca imao sam 11 vagona svega. U maju je bilo kiše, kukuruz je izgledao fenomenalno, ja sam mislio da će ga biti kao blata. Na kraju ništa", dodaje.

Zbog klimatskih promena ratarima je teško da odluče koliko će čega da seju

Koje kulture i na kojim površinama će sejati na njivama koje ima ovaj poljoprivrednik još razmišlja, iako je setva pšenice gotovo na pragu.

"Pšenica i suncokret su rodili, ali su cene niske. Kukuruza nema, pa opet mu pada cena. Meni ništa to nije jasno", navodi Berberski.

Tokom septembra je, kaže, hteo da seje uljanu repicu, ali to nije učinio, jer zbog nedostatka padavina zemlju nije mogao da pripremi za setvu.

"Neki koji su je posejali nemaju ništa. Ne može da nikne bez vlage. Zemlja je suva, tvrda. Ako ne bude kiše ne znam ni šta će biti sa pšenicom. Plan je da je sejem na 25 hektara. Suncokreta bih malo povećao, jer su ulganja manja, a stručnjaci sad predlažu i sirak umesto kukuruza. Videćemo šta će biti", objašnjava Berberski.

Zemlja je suva, što onemogućava dobru pripremu za setvu

U ovom trenutku u Srednjem Banatu, uprkos kiši koja je poslednjih dana padala, zemlja je i dalje suva.

"Zemlja ne može da se pripremi za setvu. Imam gruber, težak više od tone i po, i on ne može ništa, baca grudve, ne može da uđe u zemlju. Tanjirača isto vadi grudve. Išao sam plitko, samo 5 centimetara, ali to nije ništa. Ovo kiše što je palo poslednjih dana, nije ništa. Pre dva dana sam bio na njivi, kad sam razgrnuo žetvene ostatke, zemlja nije ni pokvašena", dodaje Berberski.

Sve češće se izlazi iz optimalnog roka setve pšenice

Stručnjaci kažu da bi prema najavama proizvođača u Srednjem Banatu trebalo očekivati povećanje površina pod pšenicom u odnosu na lane, kada je ova kultura bila posejana na oko 57.000 hektara. Već nekoliko godina ratari iz ovog kraja najčešće seme polažu u zemlju u drugoj polovini oktobra, pa čak i početkom novembra.

"Moramo da se prilagođavamo vremenskim i klimatskim uslovima. U septembru nije bilo padavina. Zemljište se nije teško pripremalo, ljudi su ušli u predsetvenu pripremu. Nadamo se da će ova kiša malo raskvasiti setveni sloj i da će se zemljište prosušiti za dalju pripremu i za setvu. Poučeni iskustvom od prethodnih godina zaista se ne planiraju prvi rokovi setve, već se ona pomera u drugoj polovini oktobra", kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Proizvođači posebnu pažnju treba da obrate na količinu đubriva, potrebe biljaka i na to kako je đubren predusev i koliki su prinosi ostvareni.

"Zbog visokih temperatura u junu u periodu nalivanja i sazrevanja pšenice bilo je dosta nedovršenih klasova i sitnog semena. Upravo zbog sitnog semena kod pojedinih sorti posebno treba povesti računa o setvenoj normi. Odavno ne trebaju ni đubrivo, ni seme da se bacaju otprilike i napamet", dodaje.

Za očekivati je da se povećaju površine pod pšenicom

I u čitavoj zemlji bi trebalo očekivati da pšenica bude posejana na većim površinama nego lane. U poslednjih pet godina, čak tri su bile sušne, zbog čega su prinosi kukuruza, soje i suncokreta ispod proseka.

"Poljoprivredni proizvođači se okreću ka prvim novcima koji im stižu, a to su pare od strnih žita. Često se proizvođači ne vode višim interesima i situacijom na terenu, već seju ono što se dobrim pokazalo. Upravo je pšenica ove godine imala dobar prinos, u proseku oko 6 tona", objašnjava dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Kod stranih žita nema velike varijacije u prinosu između sezona.

"Nema ekstrema kao kod kukuruza koji može da rodi i 3-4 tone i 8 tona po hektaru. Stabilizacija prinosa pšenice je posledica toga što su u ključnim mesecima za formiranje prinosa, a to su april i maj, vremenski uslovi manje varijabilni. Imamo manje ekstrema", dodaje.

Subvencije uticale na nabavku sertifikovanog semena

U narednom periodu potrebno je dosta padavina, prema nekim procenama više od 40 ili 50 litara po kvadratnom metru. Ove jeseni trebalo bi da se više seje i deklarisano seme.

"Mislim da zbog subvencija koje su vezane za kupovinu semena, možemo očekivati povećanje upotrebe sertifikovanog semena. Verujem da su proizvođači semena spremno ušli u godinu i da će biti dovoljnih količina semena na tržištu", kaže Mirosavljević.

Poljoprivredi potrebno sistemsko rešenje za klimatske promene

Povećanje površina pod pšenicom je, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin, najbolje moguće rešenje dok se sistemski ne reši problem uticaja klimatskih promena na poljoprivredu.

"Suštinski problem se neće rešiti dok se ne reši kako da se minimiziraju efekti suše i visokih temperatura. Na temperature ne možemo da utičemo, ali na manjak vode na parcelama možemo izgradnjom zalivnih sistema, odmuljavanjem kanalske mreže, formiranjem kanalskih mreža po centralnoj Srbiji. Treba ići u susret tim promenama tako što ćete infrastrukturno i logistički pripremiti agrar", objašnjava Galetin.
Pšenica iz Srbije je dobrog kvaliteta i ima izvozni potencijal

Problem je što tržišne okolnosti nisu naklonjene pšenici, jer je cena prilično niska.

"Mi imamo zalihe pšenice, međutim, ona ima izvoznu perspektivu. U julu smo izvezli više od 90.000 tona, a u avgustu 130.000-140.000 tona. Naša najveća izvozna destinacija su zemlje okruženja i Italija, ali sve više postaje i Konstanca, sabirno mesto žitarica u Evropi. Da biste izvezli na Konstancu morate da imate kvalitet i predvidivi kontinuitet izvoza. Pšenica to u ovom trenutku ima i to bi trebalo da bude ventil za smanjenje naših zaliha", navodi Galetin.

Cena i izvoz pšenice ne zavise uvek od ponude i tražnje

Domaći izvoz, objašnjava, najviše zavisi od položaja izvoznika na međunarodnom tržištu. Ali, često na izvoz utiču okolnosti koje nemaju veze sa ponudom, potražnjom i zalihama.

"U svakom trenutku može da se pojavi nestabilna geopolitička situacija, situacija u pogledu carinskih tarifa, Tramp ih menja na dnevnom nivou. Tu je i odnos SAD-a i Kine, SAD-a kao najvećeg proizvođača, a Kine kao najvećeg potrošača. Od mnogo toga zavisi šta će biti. Može ponovo da se desi da Crno more bude blokirano, da Rusija blokira izvozne luke. Ko zna šta može da se desi na Bliskom istoku, da li će Suetski kanal biti prohodan. Sve to može da dovede do problema u logistici", podseća Galetin.

Na svetskom nivou bilansi pšenice su stabilni. Istovremeno sa rekordnim prinosima, beleži se i povećanje potrošnje. Gledajući samo ekonomske parametre prostora za povećanje cene nema, ali poznato je da na cenu utiču i drugi faktori.

Kada je reč o domaćoj pšenici, na tržištu se najviše nudi stočna pšenica. Ona u stočnoj hrani konkuriše kukuruzu kojeg nema dovoljno.

Uljana repica u Srednjem Banatu posejana na samo 1.000 hektara

Proizvođači u Srednjem Banatu su razmišljali da povećaju površine pod uljanom repicom ove jeseni.

"Zbog nedostatka padavina zemljište nije moglo kvalitetno da se pripremi. Mi trenutno u ovom regionu imamo veoma malo posejane uljane repice. Svega oko 1.000 hektara što je značajno smanjenje u odnosu na prošlu godinu kada je ovom kulturom bilo posejano više od 4.000 hektara. Ova kiša je korisna za posejanu uljanu repicu jer će ona pomoći biljkama da niknu", objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.