Poljoprivreda - Srbija

Rekordan rod šljive

Šljiva je, širom Srbije, ove godine izdašno rodila. Grane se savijaju od roda, prinosi su više nego dobri, ali proizvođači nisu, po starom običaju, zadovoljni otkupnom cenom. Prema procenama stručnjaka, rod šljive biće sasvim dovoljan za pekmez, za rakiju, ali i za izvoz. Kakva je situacija sa rodom i otkupom šljiva u pojedinim regionima Srbije javili su dopisnici „Novosti“.

ČAČAK - Ovogodišnji rod šljive u Srbiji, prema podacima čačanskog Instituta za voćarstvo, značajno će premašiti prosečan godišnji prinos od oko 600.000 tona. Očekuju se prinosi od 40 do 50 tona po hektaru, što je odličan rod.Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da će i ove godine čak 90 odsto šljive biti za preradu, i to najviše za pečenje rakije.

U početku berbe otkupna cena stone šljive bila je oko 25 dinara, i ona se uglavnom izvozila u Rusiju. Što je vreme odmicalo, cena je opadala, tako da sada retko ko otkupljuje branice, dok se šljiva za obradu otkupljuje za 11, a ona, koja je namenjena za rakiju - za osam dinara po kilogramu.

VALjEVO - Šljiva je u valjevskom kraju dobro rodila, stručnjaci procenjuju čak najbolje u poslednjih desetak godina, ali su plodovi zbog suše lošijeg kvaliteta. U ovom delu Srbije najviše je zastupljena sorta „čačanska rodna“, koja je veoma osetljiva na sušu, pa su joj plodovi ove godine ostali sitni, lošeg kvaliteta, tako da za nju nema nikakvog interesovanja kod otkupljivača, a ako ga i ima, cena je izuzetno niska.

Otkupna cena šljive u valjevskom i podgorskom kraju ove godine je svega šest dinara za kilogram. Interesovanje otkupljivača, hladnjača je nikakvo, tako da će šljiva uglavnom da završi u rakiji. Biće dovoljno šljiva i za pakmez, slatko i za marmeladu.

LOZNICA - Berba šljive u Jadru i Rađevini je u punom zamahu, ovdašnje hladnjače su gotovo završile otkup šljive za „sečenje“, koju su plaćale 17 dinara. Saša Nešić, direktor „Hladnjače“ u Krupnju, kaže da je ovogodišnji rod odličan i da će na inostrano tržište izvesti oko 400 tona sečene šljive i oko 300 tona one za sušenje.

- Cena šljive za sečenje je sasvim korektna, a naša pogodnost je utoliko veća što nam Hladnjača na vreme plaća - smatra Mirko Živanović, proizvođač šljive iz Rađevine. - Ono što pretekne, koristićemo za pečenje domaće rakije.

Još nije poznata cena šljive za sušenje, ali se nezvanično može čuti da će, u ovom delu Srbije, iznositi oko 13 dinara, onima koji je dovezu direktno u „Hladnjaču“, a nešto manje ako otkupljivači proizvođačima dođu „na noge“.

- Mislim da je cena mala i da je najbolje peći rakiju - kaže Vlastimir Todorović iz sela Korenice kod Loznice. - Samo za berače treba platiti najmanje tri dinara po kilogramu, pa je jasno da nam od šljive jedino „pretekne“ peteljka.

KRAGUJEVAC - Šljiva je u Šumadiji dobro rodila, ali poljoprivrednici nisu zadovoljni otkupnom cenom. Još je neizvesno da li će pristati na prodaju od devet do dvanaest dinara za kilogram, ili će čekati bolju cenu. Mnogi u ovom kraju šljivu prevoze do sušara, ali većina se odlučuje na pečenje rakije.

- Šljiva je odlično rodila, mada je malo sitnija, i to je problem kada je reč o izvozu. Prodaja na domaćem tržištu, zbog cene, nema rentabilnost - objašnjava Dejan Kosovčević, poljoprivrednik iz Staragara.

KRUŠEVAC - Voćari u Rasinskom okrugu zadovoljni su ovogodišnjim rodom šljiva, donekle i kvalitetom, ali ne i otkupnom cenom koja ne „pokriva“ ni osnovne troškove proizvodnje. U ovom kraju otkupljivači trenutno šljivu plaćaju od 8 do 10 dinara po kilogramu.

BLACE - I dok ističu zadovoljstvo ovogodišnjim rodom i kvalitetom šljive, voćari u Toplici nezadovoljni su trenutnom cenom ovog voća, ali i činjenicom da organizovanog otkupa nema iako je berba šljive pri kraju.

- Na području opštine Blace očekuje se oko 25 tona roda po jednom hektaru - smatra Bojan Nikolić iz stručne službe za poljoprivredu ove opštine. Nezvanična cena šljive za tehničku preradu, koja se spominje kao otkupna u hladnjačama, zasada je deset dinara, što je slučaj i u susednoj prokupačkoj ali i ostalim opštinama Topličkog okruga, gde je šljiva manje zastupljenija nego u blačkoj opštini.