Poljoprivreda - Srbija

Ribarstvo izvozna šansa Srbije

Iako se potrošnja ribe u Srbiji povećava za vreme posta i slava, ovu namirnicu i dalje jedemo četiri puta manje od svetskog proseka. Godišnje u ribnjacima proizvedemo i izlovimo iz reka svega oko 10.000 tona ribe. Najčešće ih izvozimo u zemlje u okruženju i Evropskoj uniji, gde godišnje nedostaje više od milion i po tona ribe.

Iako je nutricionisti preporučuju bar dva puta nedeljno, riba se na srpskoj trpezi retko zatiče. Zdrava, a lako se i priprema, poručuju oni koji je vole.Ovakvo jelo, međutim, na stolu naših domaćica, nađe se desetak puta godišnje.

Ipak, ovih dana u uzgajalištu Ečka, kažu, spremaju se za opsadno stanje kako bi se podmirilo tržište tokom predstojećih posnih slava. Šaran, amur i tostolobik, koji se tu uzgajaju, vade se, tovare i otpremaju danonoćno.

Pošto je proizvedemo više nego što trošimo, možemo da je izvozimo. Ipak, s obzirom na karakteristike podneblja, proizvodnja bi mogla da bude veća. Recimo, u odnosu na prošlu godinu, ove smo izvezli 16 odsto manje ribe.

"Potrebno je da Srbija učini sve da se ribarstvo stavi u ravnopravni položaj sa ostalim granama u poljoprivredi. Mi proizvodimo kvalitetnu ribu i da bismo je proizvodili što više, neophodno je učiniti sve da bi proizvodnja počela da raste", kaže Mirjana Miščević iz Privredne komore Srbije.

U postupku pristupanja Srbije Evropskoj uniji poglavlje 13 odnosi se na ribarstvo i u njemu potencijal vide proizvođači.

"Smatramo da slatkovodno ribarstvo Srbije ima svoje mesto sa budućim članstvom u EU, popraviće se mogućnost pretendovanja na sredstva iz pristupnih fondova EU, što bi svakako moglo da utiče na povećanje proizvodnje i otvaranje novih ribnjaka i na stvaranje uslova da i mi dobijemo beneficije, subvencije", ističe direktor Ribarskog gazdinstva Ečka Miroslav Dejković.

Da Srbija razvije ribarstvo ima šanse. Stručnjaci kažu da je moguće zasnovati proizvodnju na još 200.000 hektara, ali je neophodno i ukinutu plaćanje vodnog doprinosa.