Poljoprivreda - Srbija

Rusi kupuju leskovački krompir i paradajz

Rusi su tradicionalni kupci poljoprivrednih proizvoda na području Leskovca i okoline. Sama činjenica da je ovih dana u Regionalnoj privrednoj komori oformljeno koordinaciono telo koje će brinuti o organizaciji izvoza u Rusku Federaciju govori o značaju ruskog tržišta za ovdašnje poljoprivrednike.

U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, koja ima uvid u izvoz, jer za svaki proizvod koji prelazi granicu izdaje fito sertifikate kojima se garantuje njegova bezbednost, saznajemo da se najviše izvoze krompir i paradajz, zatim krastavci, zamrznuto voće, a poslednjih dana i kruška i zamrznuta višnja.

Direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe Bratislav Pešić kaže za „Politiku” da dolazak Rusa u Leskovac nema veze sa sankcijama Evropske unije prema toj Federaciji, jer su Rusi još pre desetak godina otkrili kvalitet leskovačkog povrća i voća.

On ne želi da govori o odnosima uvoznika, izvoznika i proizvođača, jer je to, kaže, „trgovačka priča”, ali ističe da ova služba ima tri stručnjaka iz oblasti zaštite bilja koji brinu o tome da u izvoz odu kvalitetni i bezbedni proizvodi.

Gordana Jovanović Nikolić, savetodavac za zaštitu bilja, kaže da u Leskovcu postoje samo dve firme koje neposredno izvoze u Rusiju, a da se izvozom sa ovog područja bavi nekoliko beogradskih firmi koje imaju blisku saradnju sa uvoznicima u Rusiji. Ona objašnjava za „Politiku” kako to funkcioniše:

– Putevi su uhodani. Oni iz Beograda pošalju svog čoveka koji je produžena ruka firme i on se poveže sa svojim čovekom u selu i zajedno tragaju za kvalitetnim proizvodom. Dogovore se oko količine, cene, plaćanja i onda stiže ruski kamion po robu. Roba do Rusije putuje sedam dana. Najviše dolaze u Stajkovce po paradajz i Bogojevce i Navalin po krompir. Ovo povrće kupuju i u Cekavici, kao i u brojnim drugim selima na području Jablaničkog okruga. U prvih šest meseci ove godine izdali smo osamdeset fito sertifikata, a svaki sertifikat odnosi se na dvadeset tona robe, što znači da je izvezeno 1.600 tona. Izvoz je posustao u poslednjih petnaestak dana, ali ruske šlepere ponovo očekujemo u oktobru i novembru kada krene krompir – kaže naša sagovornica.

Ona napominje da Rusi posebno insistiraju na bezbednosti proizvoda i od pre četiri godine traže knjigu o tretiranju koja se prilaže uz fito sertifikate. Zbog toga proizvođači koji nameravaju da izvezu svoju robu, moraju da vode knjigu polja u koju upisuju kako su proizveli i čime i kada su prskali povrće ili voće.

– Na osnovu knjige evidencije tretiranja, izvoznik je u obavezi da uradi deklaraciju o bezbednosti hrane. Njome garantuje da je proizvod zdravstveno bezbedan i da je ispoštovan poslednji rok primene preparata pred berbu voća ili povrća. Na osnovu tih papira i otpremnice ili fakture, izdaje se garancija da je proizvod zaista sa našeg područja – ističe Gordana Jovanović Nikolić.

Poljoprivredna stručna služba vrši kontrolu na karantin štetnih organizama. Njih zvanično nema, ali se prate u okviru mera zaštite, kako bi, u slučaju da se pojave, mogli da se stave u karantin pod patronatom. Jovanović Nikolić objašnjava da svaka država ima svoje karantin štetne organizme i da se oni prate na nivou cele Evrope i u Rusiji, pri čemu Rusi imaju mnogo strože kriterijume i više standarde u odnosu na Evropu.