Poljoprivreda - Srbija

Rusi nude 43 centa za srpske jabuke, šljiva završila u buretu

Voćari iz Pomoravlja u svojoj zadružnoj hladnjači „Čačanska jabuka” čuvaju 120 vagona tog voća, dobili su ponudu iz Rusije od 43 centa za kilogram prve klase i odlučili da čekaju proleće.

– U ovo doba naša jabuka slabo ide jer je, zbog prostorne blizine, ruskom tržištu prihvatljivija poljska. Poučeni prilikama iz ranijih godina, sačekaćemo proleće – kaže za „Politiku” dr Svetomir Stamenković, profesor univerziteta, jedan od vodećih voćara čačanskog kraja i zadrugar u rečenoj hladnjači.

Pre desetak godina voćarima najprivlačnija sorta bila je greni smit, a danas su, pošto tu jabuku više niko ne traži, voćari prinuđeni da je iskrče i zasade neku drugu, koju će lakše prodati. Na području ovog grada rodno je čak 1.500 hektara jabučnjaka, ubrano je 30 tona po hektaru (zasadi, u proseku, imaju 1.200 stabala, svako je dalo po 25 kilograma) i plodovi su vrhunskih svojstava, ali je otkupna cena najniža u deceniji za nama.

– Troškovi su oko 12 dinara. Rezidba, đubrenje, tarupiranje, košenje trave, hemijska zaštita, proređivanje, letnja rezidba, transport, skladištenje…

U podjeličkom selu Banjici profesor ima 7,5 hektara pod jabukama, kruškama i šljivama.

– Šljiva je ove jeseni dala izvanredan rod i kvalitet. Negde je to tri, na drugom mestu četiri, a srpski rekord je 5,2 vagona po hektaru. Otkupna cena bila je 25 dinara za branicu sorte stenlej. Međutim, preuzeto je sasvim malo, pa su voćari bili upućeni da najveći deo berbe usmere u pečenje rakije. Prošle godine otkupna cena bila je 30 i 35 dinara, ali nije bitna cena već otkupljena količina.

Profesor naglašava da ove godine kupina u čačanskom kraju skoro da nije ni zanimala trgovce.

– Devet desetina roda propalo je pošto nije bilo otkupa, i takva politika vodi smanjenju i krčenju te vrste.

Stamenković neguje pet hektara krušaka, vilijamovke, santa marije i fetelove, a rod je bio ispod proseka.

– Tek vagon po hektaru, kriv je prolećni mraz u vreme zametanja plodova. Sada je kruška, u otkupu, od 50 do 75 dinara, i lane je cena bila približna.

Kako bi vodeći srpski stručnjak za zaštitu voća posavetovao čoveka koji je spreman, sa novcem u džepu, da krene u voćarski posao?

– Rekao bih mu je da je ova privredna grana nestabilna i da je teško plasirati svoj proizvod. Naši voćari u stanju su da postignu visoke prinose, ali ne i da nađu tržište, jer im u tome država ne pomaže.

Šta on, kao nekadašnji direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, predlaže za popravljanje prilika?

– U dobu pred nama država bi trebalo da uradi rejonizaciju, da proizvođači dobijaju veći podsticaj u biljnoj proizvodnji za one kulture koje se sade ili seju u rejonima predviđenim za to. Sadašnjom agrarnom politikom pretvorićemo Vojvodinu u voćarski kraj, što je besmisao, umesto da voćarstvo razvijamo u brdsko-planinskom području pošto mu je tu i mesto, i gde postoje neuporedivo povoljniji klimatski uslovi – kazao je profesor Stamenković za „Politiku”.