Poljoprivreda - Srbija

Samo desetak odsto površina pod voćnjacima u Srbiji se navodnjava

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, najzastupljeniji tip navodnjavanja u prošloj godini bio je orošavanjem i to na više od 90 odsto površina.  Navodnjavano je 54. 639 hektara poljoprivrednih površina. Oranice i bašte (sa 93,4%) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4%) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3%).

Kako se navodi, istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Iako je došlo do povećanja upotrebe sistema za navodnjavanje ( kao i površina) jasno je da je i velika suša delimično uticala na taj rezultat. Stručnjaci međutim naglašavaju da su te površine i dalje male i da je za razvoj modernog agrara i povećanje prinosa potrebno da se one značajnije uvećaju.

–Prema mojim podacima, od ukupne površine pod voćnjacima u Srbiji navodnjava se 10 do 11 odsto. Tu su uračunati i individualni proizvođači. Pomaka u voćarstvu ima ali su to i dalje jako male površine. Moj stav je da bi navodnjavanje moralo da bude projekat od nacionalnog značaja – kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo.

Kako navodi, italijanski voćnjaci su sigurno oko 90 odsto pod sistemima za navodnjavanje a u toj zemlji, bilo kojom oblašću da prođete, vidite nepregledne kanale. Obaveza farmera je da ih čiste i kose i plaćaju kazne ako to ne urade. Tamo je nezamislivo podići voćnjak a da nije pod sistemom za navodnjavanje.

–Smatra da Srbija ima dosta povoljan vodni režim za pravljenje akumulacija kao jedno od rešenja– kaže  naš sagovornik i dodaje da je još pre desetak godina predlagao da se u Srbiji prvo sve intenzivne kulture ( voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, sadni i semenski materijal ) stavi pod sisteme za navodnjavanje, kako bi uspeli da povećamo tu proizvodnju.

Sušne godine će, upozorava, dolaziti sve češće. Prošle godine, u prva tri meseca, palo je svega 30 milimetara kiše, došla je i ogromna suša u junu i julu što je uticalo na smanjenja kvaliteta voća. Većina voćnih vrsta je prošle sezone, baš zbog toga, završila u preradi.

Od Beograda do Niša ne možete da vidite stado

Prema njegovim rečima, opasnost se krije i u padu u stočarstvu jer bez njega nema jake poljoprivrede.  Veliki problem je što nemamo dovoljno stajnjaka, što nam humus pada.

–Od Beograda do Niša, uz put, vi praktično ne možete da vidite stado ovaca ili drugih životinja. A navodnjavanje mora da prati velika količina stajnjaka. Važan je i plodored koji se kod nas apsolutno ne poštuje– ističe naš sagovornik i dodaje da je navodnjavanje preduslov za jednu intenzivnu proizvodnju, naravno uz jako stočarstvo.

– To što što mi zarađujemo oko pet milijardi  dolara od izvoza agrara to je beznačajno u odnosu na mogućnosti koje Srbija ima- kaže profesor Zoran Keserović.