Poljoprivreda - Srbija

Smiljomanija zahvata i Srbiju

Lekovita biljka smilje, ili kako je Francuzi nazivaju - besmrtna biljka, poslednjih godina na prostorima bivše Jugoslavije doživela je pravu ekspanziju, a sve je više zainteresovanih poljoprivrednika, ali i ostalih preduzetnika koji otpočinju njenu sadnju.

Za lekovita svojstva ove biljke znali su i stari Grci, koji su je koristili za vidanje rana. Međutim, smilje je mnogo više od toga. Mnogi ga nazivaju i eliksirom mladosti, jer sadrži dosta kolagena, koji je najdragocenija supstanca u kozmetičkoj industriji. Osim toga, odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.

Jedina mana smilja jeste ta, što je potrebna ogromna količina kako bi se pretvorila u eterično ulje, pa je samim tim i njegova cena izuzetno visoka. Litar eteričnog ulja ove biljke iznosi gotovo 1.800 evra, što u mnogome objašnjava sve veću pomamu za sadnjom ove biljke.

Sadnja smilja u Srbiji

Smilje je takozvana samonikla biljka, koja je uglavnom uspevala u krševitim područjima, naročito u  Dalmaciji i Hercegovini. Međutim, zbog klimatskih promena koje pogoduju njenom uzgoju, ova kultura uspeva i u centralnoj Srbiji.

Smilje je otporno na niske temperature, odlično podnosi sušu, a ono što je najspecifičnije za ovo bilje jeste to, što za njegov uzgoj nije neophodno obrađeno i plodno zemljište. Smilju ne pogoduje polje, nego krševito zemljište, kakvo je i njegovo prirodno stanište, pa je greška saditi ga na zemlji gde su uspevale voćke ili povrće jer neće imati kvalitet kao ono koje raste u prirodnom staništu.

Stručnjaci, koji već duži niz godina sade i obrađuju ovu biljku, tvrde da je karbonatno zemljište najpogodnije za uzgoj smilja, jer sadrži dosta krečnjaka koji pomaže razvoju biljke i uglavnom se nalazi na terenima sličnim onim u Dalmaciji. Takvo zemljište je, istovremeno, nepogodno za uzgoj većine kultura tipičnih za naše podneblje, pa je, shodno tome, kategorizovano kao lošijeg kvaliteta i većina primarnih poljoprivrednih proizvođača ga slabo koristi.
Rezultati ispitivanja su pokazali da proizvodnja smilja u Srbiji po kvalitetu može da parira smilju koje se uzgaja u mediteranskim zemljama, uključujući i Korziku, koja je poznata upravo po uzgoju ove kulture.

Isplativost

Poljoprivrednici koji uzgajaju smilje tvrde da se ovaj posao isplati u roku od tri do pet godina. Ukoliko planirate da ukoračitite u ovaj posao, na početku morate biti spremni na veća ulaganja. Naime, početna ulaganja kreću se od tri do pet hiljada evra po hektaru, a pravu zaradu možete očekivati tek u trećoj godini proizvodnje.

U početnom periodu proizvodnje, kada su prinosi manji, po hektaru zasada može očekivati od tri do pet tona smilja, što daje od pet do sedam litara eteričnog ulja, pa može delovati da ovaj posao nije preterano isplativ. Međutim, kada saznate da po berbi jednog hektara može zaraditi najmanje 7.500 evra, a vremenom, prinos može povećati na do 10 tona po hektaru – onda je računica mnogo privlačnija, imajući u vidu da cena jedne litre ovog ulja donosi čak 1.800 evra.

Što se tiče tržišta, celokupna proizvodnja domaćih proizvođača smilja namenjena je izvozu, uglavnom na evropsko i američko tržište, dok je domaća potražnja još uvek mala. Ipak, imajući u vidu sve veću zainteresovanost domaćeg tržišta za ovom čudotvornom biljkom, nema sumnje da će prava ekspanzija ove biljke tek nastupiti.