Poljoprivreda - Srbija

Suša menja planove srpskih ratara, razmišljaju o alternativnim kulturama

Iako pšenica, ječam i uljana repica i dalje zauzimaju značajne površine, ratari sve više razmišljaju o kulturama koje bi mogle da im donesu sigurniju zaradu uz manje troškove, a među alternativama koje pronalaze mesto na domaćim njivama izdvaja se i plavi mak. Međutim, dok se za ovu biljku vezuju dobra potražnja i mogućnost isplative proizvodnje, iskustva proizvođača pokazuju da ni ona nije bez rizika, jer se tek na proleće može videti da li je usev uspeo da opstane.

Ovogodišnja jesenja setva protekla je u izuzetno nepovoljnim uslovima, budući da je dugotrajna suša otežala pripremu zemljišta i nicanje posejanih kultura, dok su padavine, koje su konačno stigle, bile nedovoljne i zakasnele. Dodatni problem predstavljaju samonikle biljke koje su se pojavile na parcelama, zbog čega će poljoprivrednici, osim neizvesnosti koju donosi zima, morati da se suoče i sa zahtevnijom zaštitom useva.

Uljana repica posejana, ali njena sudbina zavisi od zime

Uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama, značajne površine zasejane su pšenicom, ječmom i uljanom repicom, koja je posebno osetljiva na zakasnelu setvu. Upravo zbog toga postavlja se pitanje u kakvom će stanju usevi dočekati proleće i da li će biljke uspeti da prebrode eventualne niske temperature, nedostatak snežnog pokrivača i moguća oštećenja od insekata.

Damir Varga iz poljoprivredne stručne i savetodavne službe Subotica, upozorava da će proizvođači u narednom periodu morati posebnu pažnju da posvete stanju parcela i zaštiti useva, jer su već sada vidljivi problemi koji bi mogli da utiču na njihov dalji razvoj.

- Da li će biti golomrazica, neće biti golomrazica, oštećenja od insekata. Imamo, kao i na ovoj parceli, puno samoniklog strnog žita. Trebaće jedna lavovska borba protiv korova da se takvi usevi zaštite i da im se omoguće, koliko-toliko, nekakvi uslovi za rast - kaže Varga za RTV. 

Posebnu teškoću predstavlja činjenica da su padavine podstakle i nicanje zrna pšenice koja su ostala rasuta prilikom žetve, pa se na pojedinim parcelama pojavljuje veliki broj samoniklih biljaka. Njihovo suzbijanje dodatno komplikuju niske temperature, jer u takvim uslovima herbicidi imaju slabiju efikasnost, zbog čega će uspešnost zaštite zavisiti i od vremenskih prilika u narednom periodu.

Za proizvođače uljane repice to znači da, uprkos činjenici da je reč o kulturi koja može doneti profit, konačan rezultat neće zavisiti samo od obavljene setve, već i od toga kako će biljke ući u zimu, koliko će biti izložene mrazu i da li će se na vreme stvoriti uslovi za njihovu zaštitu.

Plavi mak sve zanimljiviji ratarima, ali uspeh se ne može predvideti na jesen 

U potrazi za alternativama koje bi mogle da smanje troškove i obezbede bolju tržišnu računicu, pojedini ratari sve veću pažnju posvećuju domaćem plavom maku, koji poslednjih godina pronalazi svoje mesto u plodoredu. Za razliku od uljane repice, ova kultura bolje podnosi kasniju setvu, zahteva manje ulaganja, a dodatnu prednost predstavlja dobra potražnja na tržištu.

Međutim, iskustvo proizvođača pokazuje da povoljnija početna računica ne znači i izvesnu zaradu, jer je proizvodnja maka praćena specifičnim problemima, među kojima se posebno izdvaja mogućnost da korov nadvlada posejani usev. 

Igor Dulić, koji ima iskustva u proizvodnji maka, objašnjava da je neizvesnost prisutna praktično od setve do početka prolećne vegetacije, kada se tek može proceniti da li će parcela dati očekivani rezultat.

- Evo, ja nemam nijednu godinu u proizvodnji maka da sam u jesen znao da li će taj mak opstati. Tek u martu, kada krene vegetacija, obilazimo parcele, posmatramo kako se njiva polako zeleni i pokušavamo da procenimo stanje useva. Onda ste u dilemi da li je to mak ili bulka. Obilazite, gledate i u jednom trenutku, kada se njiva već zazeleni, odlučite da ostavite usev, pa kako bude. I tek kada krene cvetanje, vidite da li imate čaure maka ili je bulka preovladala na parceli - objašnjava Dulić, poljoprivredni proizvođač.

Može li mak da zameni uljanu repicu? 

Iako se plavi mak izdvaja kao kultura koja može biti zanimljiva poljoprivrednicima zbog manjih ulaganja, mogućnosti kasnije setve i dobre tržišne potražnje, stručna i proizvođačka iskustva ukazuju da ga ne treba posmatrati kao neposrednu zamenu za uljanu repicu.

Jedno od ključnih ograničenja njegovog širenja jeste nedostatak dovoljno efikasnih rešenja za suzbijanje bulke, što predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji i može da ugrozi očekivani prinos. Zbog toga se proizvođačima koji razmišljaju o uvođenju maka u plodored savetuje oprez, posebno ako do sada nisu imali iskustva sa ovom kulturom.

U uslovima u kojima suša, promenljive temperature i neizvesne cene sve važniji faktori pri donošenju odluka o setvi, promena setvene strukture može predstavljati jedan od načina prilagođavanja, ali sama po sebi ne garantuje sigurniju zaradu.

Dok će proizvođači pšenice, ječma i uljane repice u narednim mesecima pratiti kako njihovi usevi podnose zimske uslove, oni koji se opredele za mak moraće da računaju na drugačiju vrstu neizvesnosti, jer se isplativost ove proizvodnje ne određuje samo cenom i ulaganjima, već i mogućnošću da se posejani usev sačuva do žetve.