Poljoprivreda - Srbija

Suša prepolovila rod krompira

Srbija ove zime neće biti gladna. Rod žitarica, voća i povrća, prema procenama stručnjaka, i pored suše koja je, iako žestoka, trajala relativno kratko, dovoljan je da zadovolji potrebe naših potrošača, pa čak i da deo roda završi u izvozu. To, međutim, slažu se stručnjaci, ne znači da šteta nije bilo. Najviše su od suše stradali kukuruz, krompir i soja, na kojima će šteta, u zavisnosti od primenjene agrotehnike, i same parcele, biti i do 50 odsto.

Suša je, kako objašnjava Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije", najveće probleme napravila kukuruzu, a najmanje je smetala poljima pod suncokretom.

- Rod kukuruza, u odnosu na prošlu izrazito rodnu godinu, biće manji za četvrtinu, dok će rod, ako se poredi sa prosekom, biti manji za 10 odsto - precizira Saković.

- To, konkretno, znači da će Srbija imati na raspolaganju oko šest miliona tona kukuruza, za dva miliona tona manje nego lane, i da će, samim tim, i izvoz ove žitarice biti smanjen za najmanje milion tona.

Na poljima pod sojom, ističe Saković, rod je takođe znatno manji, pošto se štete kreću i do 30 odsto. Manji rod, međutim, objašnjava Saković, kompenzovalo je to što su ovogodišnje površine pod sojom značajno veće.

- Soja je, lane, sejana na oko 180.000 hektara, a ove godine, ta površina je 220.000 hektara, tako da će manjak roda biti nadomešten, i biće je dovoljno i za domaće potrebe, a i za izvoz - kaže Saković.

- Na gubitku će, međutim, biti ratari, koji će imati manje roda, a samim tim, i manje novca. Suncokret je poznat kao biljka koja dobro podnosi sušu, tako da je on kroz nju prošao jako dobro, sa gubitkom od najviše 10 odsto.

Proizvođači povrća, kojeg se u Srbiji proizvede oko dva miliona tona, prema rečima prof. dr Žarka Ilina sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, poučeni ranijim iskustvima, obezbedili su se sistemima za navodnjavanje, tako da se kod njih suša odrazila na rod tako što im je povećala troškove proizvodnje, ali i time što je sunčeva radijacija napravila ozbiljne štete plodovima.

- Na mnogim toploljubivim vrstama, pre svega paprici i paradajzu, pojavile su se fleke od sunca, koje su, praktično rezultirale time da se dobar deo roda i ne bere, odnosno da mora da se baci - kaže Ilin. - Po tom osnovu, u zavisnosti od parcele, gubitak je išao od 20 do 60 odsto. Srbija, međutim, ima dovoljne količine povrća, posebno onog srednje kasnog i kasnog, tako da manjka na tržištu neće biti.

Krompir, koji se, osim u Vojvodini i delu Pomoravlja, gaji u sistemu suvog ratarenja, a godišnje ga se proizvede oko 850.000 tona, međutim, nije tako dobro prošao.

- Rod krompira će, ove godine, upravo zbog suše, biti znatno manji, za najmanje 30 odsto - procenjuje Ilin. - Čak i sa 600.000 tona, koliko bi mogli da očekujemo, mi ćemo imati dovoljno ovog našeg najzastupljenijeg povrća za naše potrebe. Izvoza, međutim, neće biti...

Navodnjavanje

Njive sa povrćem, u jeku suše, kako objašnjava Ilin, morale su da bi se zemljište prokvasilo do dubine od 20 centimetara, odnosno, da bi dobilo 20 milimetara veštačke kiše, zalivati najmanje dva sata dnevno.

- Kada se uzme u obzir da agregati, u zavisnosti od snage i starosti, troše od 4,5 pa čak do 11 litara evrodizela na sat, jasno je koliko je to ulaganje - navodi Ilić.

- Samim tim, i cena proizvodnje povrća mora da bude veća nego onih godina kada se manje zaliva.

Manji plodovi

Voćari su, prema oceni Evice Mihljaljević, iz Udruženja "Plodovi Srbije", imalo manje problema sa sušom od njihovih kolega povrtara.

- Suša jeste uticala na rod šljive i jabuke, našeg najzastupljenijeg voća, ali ne u smislu umanjenja roda, već je jednostavno, plovodima smanjila veličinu, dok je kod roda breskve, samo povećala slast plodova - ukazuje Mihljaljevićeva.

- Naravno, tamo gde su voćnjaci prekriveni mrežama, i imaju sistem za navodnjavanje, problema je bilo znatno manje.