Poljoprivreda - Srbija

Unapred prodato oko 20.000 tona srpske maline

Do ovakve situacije na tržištu, mesec i po dana pre početka nove berbe, došlo je delom zbog manjih količina raspoloživih malina prošle sezone ali, kako nezvanično saznajemo, i zbog loših ugovora određenih firmi koje se bave izvozom i otkupom sa inostranim kupcima iz Francuske, Nemačke, Švedske...

– Pojedini izvoznici zaključivali su nepovoljne ugovore, tako da im je prodajna cena bila niža od one za koju su ovde kupovali malinu. U međuvremenu su neki od njih uspeli da odlože slanje gotovo 20.000 tona i naknadno dogovorili da isporuke budu od ovog roda. Tako su ove količine unapred prodate i to od početka aprila do danas – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.

On smatra da strani kupci sigurno neće odustati od ugovora i da će ta količina smrznute robe biti isporučena. S obzirom na to da „stanje u zasadima nije obećavajuće” predviđa da slobodnih, neprodatih količina iz naredne berbe neće biti mnogo.

– Onaj ko je imao malinu i ko je drugačije poslovao taj će, kao i u prethodnoj godini, imati izuzetno uspešnu sezonu. Zahvaljujući poznavanju stanja i sačuvanim količinama kvalitetne maline nekoliko izvoznika ostvarilo je veoma veliku dobit, nezabeleženu u poslednjih 25 godina, koliko pratim situaciju na tržištu – navodi naš sagovornik.

Zbog podbačaja roda u konkurentskim državama i velikoj tražnji na svetskom tržištu nedavno je objavljeno kako malinari iz ariljskog kraja dobijaju ponudu do 250 dinara i više. Prošle godine malina je u otkupu koštala od 215 dinara do 235, u zavisnosti od sorte.

Sagovornik Politike ukazuje da je o ceni još nezahvalno govoriti ali da je ovakva situacija na tržištu očekivana, jer u svetu postoji deficit. Zalihe su manje u Americi i Čileu koji je imao znatno manji rod u berbi.

Generalno, naglašava, sirovine i hrana prošle godine su u svetu poskupeli od 10 do 15 odsto.

S obzirom na aktuelnu situaciju on očekuje pregrupisavanje firmi koje se bave otkupom i izvozom malina u Srbiji. Dobar deo se ne snalazi jer su imali ogromne gubitke i prepuštaju tržište onima koji su godinama bili u drugom planu. Prilike na tržištu utiču na to i da se ponovo povećavaju zasadi malina u našoj zemlji.

Ono što nije dobro, smatra Leposavić, jeste to što se menja struktura sorti u Srbiji. Kako upozorava, to nije ono što naši kupci očekuju i traže. Tako da je pored standardnih problema s kvalitetom i količinama sadnica sortna struktura takođe problem koji već postoji.

– Mi smo prepoznati i od nas se traže „vilamet” i „miker”. Sve drugo u daleko manjim količinama. Ipak, proizvođačima je dostupan sadni materijal i nekoliko drugih sorti koji je često upitnog kvaliteta. Ali, te maline su otpornije na zemljište, na klimu, što nije slučaj sa ove dve najtraženije vrste na tržištu – objašnjava Aleksandar Leposavić.
On dodaje da već sada ima kupaca koji izričito traže da takvih sorti ne bude u isporukama maline iz Srbije.