Poljoprivreda - Srbija

Uzgoj šipka može biti isplativ

U Srbiji je malo onih koji se bave plantažnom proizvodnjom šipka, upravo zbog činjenice da ga u prirodi ima jako puno. Kultivisana proizvodnja iziskuje troškove, pa plantažne cene nisu konkurentne šipku koji se sakuplja u prirodi.

Na tržištu je veoma tražen, a kod nas nedovoljno iskorišćen. Svi znaju da je to proizvod koji se koristi kao čaj ili marmelada, a većina ne zna da ima više vitamina C i od kivija i od pomorandže.

Onog momenta kada je posadio šipak, Dragan Dostanić zaboravio je na ratarstvo i povrtarstvo. Okrenuo se biljkama od kojih može ostvariti prihod. Svi oko njega bili su skeptični, dok šipak nije počeo da cveta.

"Plodovi završavaju u preradi. Pravimo sirup od šipka, hladnog ga cedimo i kao takav se prodaje ili za konzumiranje ili se kuvaju pekmezi ili ko šta želi da napravi od toga", kaže Dostanić.

"Cena sirovog šipka se uglavnom stabilizovala i kreće se oko 30 dinara u samom početku onda u jednom momentu kada se uključe firme cena šipka jako raste i dostigne čak 70-80 dinara", dodaje Mirko Oluški, iz kompanije Macval čajevi.

U Srbiji se od godine do godine otkupi od 700 do hiljadu tona šipka koji se izveze, uglavnom na tržište Evrope. Od te količine 95 odsto je divlji šipak a samo pet procenata kultivisani, koji se sve više širi.

"Koliko je atraktivan šipurak to pokazuje i neki iznos u evrima koji mi dobijamo. Ta količina se kreće od nekih 600-700 hiljada evra do milion-milion i sto hiljada evra koji je ostvaren u poslednjih tri, četiri i pet godina", kaže Evica Mihaljević iz Zajednice za voće i povrće.

Šipak nije samo čaj, već pravi rudnik vitamina, minerala, baznih kiselina i drugih komponenata koje imaju značajno mesto u prevenciji i terapiji mnogih zdravstvenih problema.

"Šipak je ubedljivo najbogatiji izvor vitamina c. Nema nijedna tableta koja može parirati šipku", kaže dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine.

A, uz puno volje, rada i vere u to što radite, i ne tako velika ulaganja, proizvodnja šipka može biti veoma isplativa, budući da je vek biljke duži od 30 godina. Pored poznatih lekovitih svojstava, malo je onih koji znaju da se od suvih grana dobija kvalitetna biomasa.