Poljoprivreda - Srbija

Velike farme za naprednije stočarstvo

U odnosu na zemlje Evropske Unije gde stočarsku proizvodnju odlikuju velike farmi, poluotvorenog tipa, sa oko stotinu grla, u Srbiji je ovaj način držanja stoke još nerazvijen. Aleksandar Jeremić iz sela Vojska kod Svilajnca jedan je od retkih proizvođača koji ima veliku farmu po evropskim standardima.

Kada je počeo da se bavi proizvodnjom mleka Aleksandar Jeremić iz sela Vojska kod Svilajnca imao je samo 15 krava. Danas drži jednu od najsavremenijih farmi, sa stotinu grla austrijske simentalske rase. Kvalitetnom i balansiranom ishranom iskoristio je genetski potencijal samih grla tako da Aleksandar sada ima proizvodnju od 7 800 tona mleka na godišnjem nivou.

"To je stvar ličnog izbora. Naši ljudi su navikli na tradicionalni način držanja koji podrazumeva vezani sistem i naši ljudi se malo teže opredeljuju za ovaj način držanja ali ovo je budućnost. Ovo je otvoreni tip farme koji ima dosta kiseonika i svetlosti. Svi bi trebali da teže ovom načinu držanja jer je lakše i za samo funkcionisanje i za rad", kaže Jeremić.

Najsavremenije farme u Austriji i Nemačkoj imaju i dobru mehanizaciju. Aleksandar je uveo sistem muže poznatije kao riblja kost. Ovaj sistem u isto vreme može da primi deset grla. Iako se dovode u ovu prostoriju Aleksandar kaže da su se krave brzo prilagodile. Higijenski uslovi su na taj način mnogo bolji što je jedan od osnovnih standarda na evropskim farmama.

"Mada smo mi u starom objektu imali i proizvodili mleko ekstra klase jer smo imali sistem mlekovoda gde je isto bila zatvorena muža i mleko je iz vimena direktno išlo u laktofriz. Ovde je nešto slično samo što krave dolaze ovde i ovde je malo bolja higijena što se tiče muže. Mleko je u ekstra klasi i što se tiče i mikrobiologije mleko je evropskog standarda", objašnjava on.

Aleksandar smatra da država treba da stoji iza ovakvih farmi dodatnim podsticajima. On je u farmu do sada uložio više od 200 hiljada evra iako je na početku hteo da odustane od čitave ideje. Da nije bilo većih mlekara koje su želele da ulože u samu proizvodnju mleka ovakvih farmi u Srbiji ne bi ni bilo smatra Aleksandar.

"Lako je biti farmer u Austriji i Nemačkoj, iza vas stoji država i oni će podsticajnim sredstvima da dobiju onoliko koliko je potrebno da zarade ako cena mleka i mesa na svetskom tržištu padne oni će da nadomeste sredstva. Sav podsticaj je davao Imlek. Sve što je bilo potrebno Imlek je ulagao u nas da bi danas bili jedni efikasni i uspešni poljoprivredni proizvođači koji proizvode mleko ekstra klase", ističe on.

Velike farme, poluotvorenog tipa, sa više desetina grla, slobodnog držanja u ogromnim objektima, sa savremenom mehanizacijom trebalo bi da postanu praksa u srpskom stočarstvu. Za sada država nedovoljno podstiče poljoprivrednike da pređu na ovakav tip proizvodnje.