Poljoprivreda - Srbija

Žito rađa i to duplo

Tek što su „ljute“ mašine malo predahnule od žetve pšenice, već se ponovo spremaju da uđu u njive. Valja uskoro početi sa žetvom suncokreta. Za zemljoradnike u Srbiji, koji su odavno zasukali rukave, odmora nema. Prinosi dobri, a cene, kako kažu - nikakve.

I dok je prosečan rod pšenice, ove godine, 4,2 tone po hektaru, svojim prinosima, i te kako, može da se ponosi poljoprivrednik Zoran Sefkerinac, iz Banatskog Novog Sela. Zasigurno znojem, trudom i modernizacijom, njegove njive, prosečno su dale devet tona pšenice po hektaru.

- Prošla godina bila je rekordna kada je reč o pšenici - priča Zoran Sefkerinac, koji zajedno sa bratom Željkom obrađuje blizu 200 hektara zemlje. - Skoro dve trećine pšenice smo prodali, po ceni od 18,5 dinara, zbog zaduženja i obaveza. Gotovo 90 odsto ovogodišnje pšenice je prodato upravo iz tih razloga. Pšenicu obrađujemo na 40 hektara i zadovoljni smo prinosima.

Vrhunski rod očekuje i kukuruz. A zadovoljan može da bude i Sefkerinac. Dok „svlači“ klip kukuruza, zrno se žuti nad suncem, koje ga je konačno, upeklo. Pokazuje nam i njivu posejanu belim kukuruzom, koji čim ubere, proda kupcima sa Zlatibora i Tare.

Inače, samo u okolini Novog Sela ima više od šest hiljada hektara pod kukuruzom. Južni Banat po tome je i poznat, jer je ova biljka posejana na gotovo 70 odsto obradive površine.

Pokazujući nam suncokret, čija žetva samo što nije počela, objašnjava da su ga ove godine prilično napale bolesti. Na pojedinim njivama, stablo suncokreta čim se dodirne pretvara se u prašinu.

- Suncokret ima svog kupca i odmah se naplati - objašnjava Sefkerinac. - Svi se sada bore za robu. Država se prošle godine sto posto mešala u cenu, i to je veliki problem. Mi smo ga tad prodavali po nekih 27, dok je u okruženju išao i do 35 dinara. Uljare se dogovore i nemamo kud. Još umemo dodatno da oborimo cenu uvozom ulja.

Dobrog života, ipak, ima od poljoprivrede. Naravno, uz ulaganja i mnogo prolivenog znoja. Usevi na njivama hrane dve porodice Sefkerinac. Od toga se školuje i sedmoro njihove dece. Svi zajedno, i svi zadovoljni.

I dok se pojedini poljoprivrednici okreću šećernoj repi, uglavnom jer se njena cena unapred zna, to nije slučaj sa ovom banatskom porodicom.

- Svetska cena šećera je u opadanju, a sigurna cena postoji samo za ugovorene količine šećerne repe - objašnjava Sefkerinac. - Ako se desi nekad ekstra rod, sve što je više od dogovorenog, uglavnom, neće da prihvate. Prošle godine smo jedva nešto para od prodaje izvukli.

Napuštajući gazdinstvo porodice Sefkerinac, Zoran nam pokazuje na mašineriju bez koje bi dobri prinosi bili samo pusti san.

GM soja i kontrola
Njive posejane sojom u ovim krajevima jedva i da postoje. Kako kaže Sefkerinac, nije banatska zemlja za nju. Ipak, pre nekih osam godina, i to malo što se poseje bilo je pod lupom ispektora, koji su tražili genetički modifikovano seme soje.

- I kad se nađu njive posejane GM sojom, slabo se kontroliše njihovo uništavanje - priča Sefkerinac. - Krenu da je preoru, kada im nadležni narede, onda podignu tanjirače, i samo produže dalje. Posle to seme opet seju. A nije ni cena neka, jer našu konvencionalnu soju otkupljuju po istoj ceni kao i onu sa GMO.