Zlatar - Gajenje "zaboravljenih" žitarica bez pesticida

Bez autora
Sep 20 2011

Selo Radijevići na padinama Zlatara dobilo je ogledno polje na kome će poljoprivrednici pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sejati heljdu, raž i speltu, gotovo zaboravljene sorte žita. Na tom polju će se lokalni poljoprivrednici učiti setvi bez upotrebe pesticida, a ogledno polje otvoriće mogućnost da ove, na tržištu sve traženije žitarice, u bliskoj budućnosti pronađu put i do potrošača van granica Srbije. Heljda je jedina je vrsta žitarica čija je intenzivna proizvodnja moguća u opštinama jugozapadnog dela Srbije sa surovom planinskom klimom. Njenim uzgajanjem na usitnjenim parcelama danas se bavi blizu 1.000 seoskih gazdinstava. Heljda, žitarica žutih cvetova, je u ovim krajevima i do sada uglavnom uzgajana bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, ali kako lanac proizvodnje od njive do trpeze nije bio pod nadzorom stručnjaka, poljoprivrednici nisu mogli da dobiju zvaničnu potvrdu da se radi o organski proizvedenoj hrani. Ta činjenica je i opredelila stručnjake da ovaj kraj, u kome velike površine poljoprivrednog zemljišta još uvek nisu zagađene konvencionalnom proizvodnjom, izaberu za ogledno polje i promociju proizvodnje uz primenu deklarisanih semena, stajnjaka, krečnjaka i mineralnih đubriva.

Zlatar - Gajenje "zaboravljenih" žitarica bez pesticidaSelo Radijevići na padinama Zlatara dobilo je ogledno polje na kome će poljoprivrednici pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sejati heljdu, raž i speltu, gotovo zaboravljene sorte žita.

Na tom polju će se lokalni poljoprivrednici učiti setvi bez upotrebe pesticida, a ogledno polje otvoriće mogućnost da ove, na tržištu sve traženije žitarice, u bliskoj budućnosti pronađu put i do potrošača van granica Srbije, objavljeno je u reviji "Šume" koju izdaje javno preduzeće "Srbijašume".

Heljda je jedina je vrsta žitarica čija je intenzivna proizvodnja moguća u opštinama jugozapadnog dela Srbije sa surovom planinskom klimom.

Njenim uzgajanjem na usitnjenim parcelama danas se bavi blizu 1.000 seoskih gazdinstava.

Heljda, žitarica žutih cvetova, je u ovim krajevima i do sada uglavnom uzgajana bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, ali kako lanac proizvodnje od njive do trpeze nije bio pod nadzorom stručnjaka, poljoprivrednici nisu mogli da dobiju zvaničnu potvrdu da se radi o organski proizvedenoj hrani.

Ta činjenica je i opredelila stručnjake da ovaj kraj, u kome velike površine poljoprivrednog zemljišta još uvek nisu zagađene konvencionalnom proizvodnjom, izaberu za ogledno polje i promociju proizvodnje uz primenu deklarisanih semena, stajnjaka, krečnjaka i mineralnih đubriva.

"Ogledno polje u Radijevićima biće mesto okupljanja zainteresovanih proizvođača iz ovog kraja, ali i ostalih opština zapadne Srbije, a ispitivanjima će biti obuhvaćene takozvane alternativne vrste žita, kao što su heljda, golozrni ječam, spelta i raž, koje izvanredno uspevaju u brdskim rejonima", izjavila je dr Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rukovodilac projekta.

Oljača je ukazala da je gajenje ovih vrsta biljaka prilično zanemareno u Srbiji, a one su u svetu postale interesantne, jer se od njih dobija niz proizvoda.

"Velika prostranstva ovog dela Srbije, pre svega livade i nezagađeni tereni, odmah se mogu koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na sistem biljne prozvodnje na ekološkim osnovama", navela je Oljača.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik