- Srbija

Domaće firme koje posluju onlajn mogu da naplaćuju u devizama od stranih kupaca, ali banke i dalje ključna prepreka

Dosadašnja praksa često je dovodila do toga da kupci iz inostranstva odustanu u poslednjem koraku kupovine, jer im se tokom plaćanja pojavljivala nepoznata valuta. To je kod mnogih stvaralo utisak da je reč o mogućoj prevari.

Takva situacija otežavala je poslovanje domaćim kompanijama i smanjivala njihove prihode.

Narodna banka Srbije nedavno je potvrdila da domaće kompanije mogu da naplaćuju proizvode i usluge u stranoj valuti od kupaca iz inostranstva prilikom onlajn prodaje.

Međutim, prema srpskim zakonima, to je bilo moguće i ranije. Kako navode iz NBS-a, glavni problem bio je u tome što većina banaka u Srbiji nije omogućavala prihvat platnih kartica u više valuta.

S druge strane, iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističu da je problem nastao zbog različitog tumačenja Zakona o deviznom poslovanju.

NBS: Na bankama je da razviju tehnička rešenja za ovakve transakcije

„Informacija da je NBS potvrdila mogućnost da domaća privredna društva naplaćuju robu i usluge u stranoj valuti od nerezidenata u okviru elektronske prodaje i pružanja usluga ne predstavlja uvođenje novog pravnog instituta niti proširenje postojećih mogućnosti, već potvrdu da važeći devizni propisi Srbije ni do sada nisu ograničavali realizaciju takvih transakcija“, ističu iz NBS za Danas.

Kako su objasnili, zakonski okvir u oblasti deviznog poslovanja već duži niz godina omogućava da se plaćanja, naplate i prenosi po osnovu spoljnotrgovinskih i drugih tekućih poslova sa inostranstvom obavljaju slobodno – što znači da rezidenti mogu nesmetano da ostvaruju naplatu u devizama kada svoju robu ili usluge prodaju elektronskim putem kupcima u inostranstvu.

Međutim, kako su istakli iz NBS, ključni izazov ne leži u propisima, već u činjenici da većina banaka u Srbiji ne omogućava prihvat platnih kartica u više valuta, odnosno takozvanu „multicurrency“ uslugu.

„S tim u vezi, banke, u skladu sa svojom procenom profitabilnosti i poslovnim planovima, donose odluku o tome kada će i pod kojim uslovima razviti tehnička rešenja za obradu ovakvih transakcija“, naglašavaju iz NBS.

Portal Danas uputio je na nekoliko adresa banaka u Srbiji pitanje da li će uvažiti mišljenje NBS i omogućiti domaćim kompanijama naplatu u stranoj valuti, ali odgovor je stigao samo od AIK banke, koja je potvrdila da je spremna da promeni dosadašnju poslovnu praksu.

„Dosadašnji model naplate kartičnih transakcija u stranim valutama putem e-commerce kanala bio je zasnovan na primarnoj realizaciji transakcija u domaćoj valuti, u skladu sa važećom poslovnom politikom i tehničkim standardima. Pozdravljamo zvaničnu potvrdu Narodne banke Srbije koja omogućava domaćim kompanijama naplatu u stranoj valuti od nerezidenata i u narednom periodu ćemo omogućiti ovu opciju, usmerenu na unapređenje digitalnog poslovanja u Srbiji“, potvrdili su za Danas iz AIK banke.

NALED: Različita tumačenja zakona otežavala naplatu u devizama

NBS je dala pozitivno mišljenje na inicijativu Saveta za male biznise NALED-a.

Šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić kaže da je problem proisticao iz različitih tumačenja Zakona o deviznom poslovanju, pre svega članova 3, 32. i 34, odnosno dileme da li se onlajn kartična plaćanja nerezidenata iz inostranstva domaćim trgovcima smatraju platnim prometom sa inostranstvom ili plaćanjem u zemlji, koje mora da se vrši u dinarima.

„U praksi su uglavnom primenjivana restriktivna tumačenja koja su ograničavala mogućnost naplate u devizama od kupaca iz inostranstva“, kaže Đorđević Šušić.

Dodaje da je ova dilema stvorila regulatornu neizvesnost, koju su banke i platni procesori dodatno reflektovali kroz interne politike i tehnička ograničenja.

Zbog toga je, ističe, domaćim trgovcima bila otežana ili onemogućena naplata u devizama od nerezidentnih kupaca.

„Praktično, nejasnoće u tumačenju dovele su do toga da banke i procesori, iz predostrožnosti, primenjuju stroža pravila i zabrane nego što zakon zahteva“, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, mišljenjem NBS potvrđeno je da ne postoje zakonske prepreke da rezidenti naplaćuju robu i usluge nerezidentima-potrošačima u devizama.

„Mesto izvršenja naplate, koje predstavlja kriterijum za određivanje da li se plaćanje vrši u devizama ili dinarima, vezuje se za banku platioca. Kada nerezident inicira plaćanje preko svoje banke u inostranstvu, takva transakcija ne smatra se izvršenom i naplaćenom u Republici Srbiji“, objašnjava Đorđević Šušić.

Na pitanje koliko će ova nova interpretacija NBS doneti domaćim kompanijama u svakodnevnom poslovanju, Đorđević Šušić kaže da to znači veću sigurnost za kompanije, posebno u završnoj fazi onlajn kupovine, gde je do sada često dolazilo do odustajanja kupaca iz inostranstva zbog prikaza naplate u dinarima i sumnje da je reč o prevari.

„Domaći e-trgovci više neće biti primorani da koriste skupa inostrana rešenja ili da otvaraju firme u inostranstvu kako bi stranim klijentima omogućili plaćanje u devizama. Ovakvo tumačenje direktno doprinosi boljoj konverziji, smanjuje broj prekinutih transakcija i jača konkurentnost srpskih kompanija na globalnom tržištu. To je posebno važno za IT sektor, SaaS kompanije i startape koji su pretežno orijentisani na izvoz“, ističe naša sagovornica.

Ukazuje i da se ova promena uklapa u širi proces finansijske integracije Srbije sa evropskim tržištem, posebno kroz pristupanje SEPA sistemu, koje će dodatno pojednostaviti i pojeftiniti prekogranična plaćanja u evrima. SEPA i mogućnost naplate robe i usluga u devizama zajedno predstavljaju značajan podsticaj domaćim kompanijama za poslovanje na tržištu Evropske unije.

Đorđević Šušić navodi da domaće e-commerce tržište ima značajan obim i da ubrzano raste. Prema podacima Ecommerce Asocijacije Srbije, tokom 2025. godine realizovano je više od 108 miliona onlajn kartičnih transakcija u zemlji, ukupne vrednosti veće od 3,1 milijardu evra.

„Iako podaci pokazuju da trenutno manje od 15 odsto domaćih e-trgovaca plasira robu na inostrana tržišta, potvrda Narodne banke Srbije da je moguće direktno vršiti naplatu u stranoj valuti predstavlja snažan podsticaj ovoj grupi privrednika“, kaže Đorđević Šušić.

Takođe dodaje da broj kompanija koje posluju digitalno i izvoze usluge i proizvode kontinuirano raste.

„Ova promena ima strateški značaj jer se odnosi na brzorastuće i izvozno orijentisane sektore koji značajno utiču na ukupnu vrednost izvoza usluga Srbije. Očekuje se da će uklanjanje ove barijere dodatno podstaći domaće preduzetnike na širenje poslovanja na globalna tržišta“, navodi sagovornica.

Koji su naredni koraci?

Na pitanje koji su naredni koraci, Đorđević Šušić kaže da je to praktična implementacija dobijenog tumačenja kroz usklađivanje poslovnih politika banaka, kartičnih sistema i platnih procesora sa zvaničnim stavom Narodne banke Srbije.

„Fokus se premešta na operativno usklađivanje tržišnih aktera kako bi se omogućila puna tehnička podrška za naplatu u stranoj valuti u e-commerce okruženju. To podrazumeva prilagođavanje payment gateway rešenja, ugovora sa trgovcima, kao i internih procedura i opštih akata banaka i procesora“, navodi Đorđević Šušić.

Budući da je regulator, kako ističe, jasno ukazao da pitanje isticanja cena u završnoj fazi kupovine zavisi isključivo od poslovne i tehničke politike platformi i pružalaca platnih usluga, neophodno je nastaviti aktivan dijalog između banaka i privrede radi uklanjanja preostalih tehničkih barijera.