- Srbija

Drugi život starih stvari: zašto Italijani sve češće kupuju polovnu robu

Dovoljno je pogledati sajtove i aplikacije kao što su Vinted, Subito i Wallapop da bi se videlo koliko se tržište promenilo.

Prodaje se gotovo sve: od odeće i obuće do knjiga, elektronskih uređaja, nameštaja i luksuznih modnih dodataka. Neke stvari se prodaju zato što više nisu potrebne, a druge traže oni koji žele model koji se odavno ne proizvodi.

Italija je među zemljama u kojima je ova navika posebno zaživela.

Prema istraživanju Second Hand Economy 2025, koje je Ipsos Doxa sproveo za platformu Subito.it, vrednost tržišta polovne robe u Italiji dostigla je 27,2 milijarde evra, što odgovara 1,2 odsto nacionalnog BDP-a. Oko 71 odsto kupoprodaje odvija se preko interneta, naročito kada je reč o odeći i modnim dodacima.

Više od polovine ispitanih Italijana kaže da im je polovna roba prvi izbor: pre nego što krenu u prodavnice ili pogledaju nove kolekcije, najpre proveravaju ponudu na internetu.

Od uštede do drugačijeg načina kupovine

Cena je i dalje važan razlog. Prema izveštaju Recommerce Report kompanije eBay, koji obuhvata više od 10.500 potrošača i 1.700 prodavaca, 77 odsto ispitanika u Italiji smatra da im kupovina polovnih proizvoda pomaže da lakše upravljaju kućnim budžetom. To je više od svetskog proseka.

Ali novac nije jedini razlog. Neko želi komad odeće koji više ne može da se kupi u redovnoj prodaji, neko traži poznati brend po pristupačnijoj ceni, a neko jednostavno ne želi da kupuje novo ako iste stvari može da nađe polovne i u dobrom stanju.

Menja se i prodaja: Italijani sve češće prodaju ono što im više nije potrebno. Tokom poslednjih godinu dana polovnu robu preko interneta prodavalo je 43 odsto ispitanika. Najčešće je reč o oslobađanju prostora u kući, ali i o želji da se smanji otpad ili zaradi nešto dodatnog novca.

Posebno su aktivni mladi. Čak 58 odsto pripadnika generacije Z u Italiji polovnu robu kupuje isključivo preko interneta. Među svim ispitanicima taj udeo iznosi 41 odsto, dok je svetski prosek 28 odsto. Ni kupovina iz inostranstva nije prepreka, polovina Italijana kaže da može da naruči proizvod od prodavca iz druge zemlje.

Moda koja se vraća

Polovna odeća postala je i modni trend. Devedesete i rane dvehiljadite ponovo su u modi, a generacija Z rado traži komade iz tog vremena. Jakne, torbe, naočare, patike i modni dodaci iz tih decenija ponovo se nose, iako ih mnogi mladi ne pamte iz vremena kada su prvi put bili popularni.

Postoji i razlika između polovne robe i vintidža. Svaki predmet koji je već imao vlasnika može biti polovni, ali se vintidžom uglavnom smatraju stvari stare najmanje 20 godina, koje imaju prepoznatljiv stil ili predstavljaju određeni period u modi i dizajnu.

Ovakva kupovina odavno nije ograničena na garderobu pristupačnih cena. Sve više kupaca traži i polovnu luksuznu robu. Torbe poznatih modnih kuća, naočare, satovi i dizajnerski nameštaj zanimljivi su i zbog izgleda i zbog vrednosti koju zadržavaju tokom vremena.

Prema procenama kompanije The Business Research Company, globalno tržište polovnih luksuznih proizvoda u 2026. godini premašuje 40 milijardi dolara, a do 2030. moglo bi da dostigne 60 milijardi. Evropa je posebno značajno tržište, sa procenjenom vrednošću od 22,3 milijarde dolara, prema podacima kompanije Imarc.

Za ljubitelje mode i dizajna, kupovina polovnih stvari može da bude prilika da dođu do modela koji više nije u prodaji, a ponekad i do komada čija je vrednost vremenom porasla.

Šta se danas najviše traži

Interesovanje neće tako brzo nestati. Prema izveštaju eBay-a, 87 odsto italijanskih kupaca namerava da nastavi da kupuje polovnu robu istim tempom ili češće, dok 37 odsto planira da poveća takve kupovine.

Najviše se traže odeća, knjige, vinili, video-igre, elektronski uređaji, kolekcionarski predmeti i proizvodi za domaćinstvo. Menja se i način prodaje. Sve je popularniji „live shopping“: prodaja tokom video-prenosa uživo, u kojem prodavci predstavljaju proizvode, odgovaraju na pitanja i razgovaraju sa kupcima.

U Italiji se više ne kupuje samo novo. Sve češće se traži ono što već postoji i može da dobije novog vlasnika. Ono što je nekome višak, nekom drugom je upravo ono što je dugo tražio.