- Srbija

Šta je danas luksuz: Odgovor zavisi od toga kome ga postavite?

Šta je danas luksuz? Odgovor na ovo pitanje verovatno bi se drastično razlikovao u zavisnosti od toga kome ga postavite. Za nekoga ko je odrastao sredinom prošlog veka, luksuz bi predstavljala velika porodična kuća, vikendica na moru, dobar automobil ili mogućnost da se u penziji živi bez finansijskih briga.

Za nekoga ko danas ima dvadesetak ili tridesetak godina, luksuz može da bude nešto mnogo manje vidljivo: sopstveni stan, slobodan dan bez poslovnih poruka, putovanje sa prijateljima ili mogućnost da isključi telefon i nikome ne bude dostupan.

I upravo tu se vidi jedna od najvećih promena u shvatanju bogatstva. Luksuz se više ne meri samo onim što čovek poseduje, već i onim što može sebi da priušti u vremenu kada su stanovanje, putovanja, zdravstvena briga i svakodnevni život sve skuplji.

Nekada je bilo važno pokazati da čovek ima više od drugih. Danas se sve češće ceni mogućnost da čovek ima manje obaveza od drugih.

Prema analizi koju je objavio portal YourTango, četiri generacije, bejbi-bumeri, generacija Iks, milenijalci i generacija Zed, imaju iznenađujuće različite predstave o tome šta predstavlja dobar i uspešan život.

Bejbi-bumeri, rođeni između 1946. i 1964. godine, stasavali su u vremenu u kojem su rad, štednja i sticanje materijalne sigurnosti bili povezani sa predstavom o uspehu.

Za mnoge je ideal bio prilično jasan: stabilan posao, porodica, sopstvena kuća, dobar automobil, možda vikendica i dovoljno ušteđevine za godišnji odmor i mirnu starost.

Velika kuća je bila dokaz da je čovek nešto postigao.

Slično je bilo i sa automobilom. Dobar automobil nije služio samo za prevoz. On je govorio nešto o vlasniku, njegovom poslu, statusu i mestu u društvu.

Za generaciju Iks, rođenu između 1965. i 1980, slika se postepeno menjala. Posao je i dalje bio važan, ali se sve više pojavljivala ideja ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Vreme provedeno sa porodicom dobijalo je sve veću vrednost.

Kod milenijalaca, rođenih od 1981. do 1996, ta promena je još izraženija. Njima klasična slika uspeha: kuća, porodica, veliki troškovi i dugoročni kredit, nije uvek dostižna, pa su se promenili i njihovi prioriteti.

Za generaciju Zed, rođenu od 1997. do 2012, luksuz može da bude čak i mogućnost da se čovek potpuno osamostali.

Sopstveni stan, plaćanje sopstvenih računa i život bez roditeljske pomoći za mnoge mlade su postali veliki finansijski poduhvat.
I tako se dolazi do paradoksa savremenog vremena: ono što je nekada bilo osnova normalnog života, za deo mlađih generacija postalo je luksuz.

Luksuz i kada telefon ne zvoni

Promenio se i odnos prema odmoru i brizi o sebi.

Za starije generacije, trenutak kada posle napornog radnog dana mogu udobno da se obuku, sednu i odmore se, predstavljao je dragocen predah. Generacija Iks je postepeno počela da posmatra odmor kao potrebu, a ne kao nagradu posle obavljenog posla.

Milenijalci su u međuvremenu prihvatili čitavu industriju nege, kozmetike i velnesa. Nega lica, kozmetički proizvodi, fitnes, teretane, različiti oblici relaksacije i estetski uređene rutine, postali su deo savremene predstave o kvalitetnom životu.

A onda je stigla generacija koja je odrasla sa telefonom u ruci. Za generaciju Zed jedan od najvećih luksuza može da bude upravo nedostupnost.

Telefon koji je isključen. Nekoliko sati bez društvenih mreža. Vikend tokom kojeg niko ne očekuje imejl odgovor. Šetnja bez fotografisanja. Razgovor u kojem niko ne proverava obaveštenja na ekranu.

U svetu stalne povezanosti, privatnost i tišina dobijaju vrednost koju je teško izmeriti novcem.

Bogatstvo nije samo pitanje novca

Promena odnosa prema luksuzu posebno je vidljiva kada je reč o penziji. Za one koji su do sada već završili radni vek, jedan od važnih životnih ciljeva bio je da se tokom karijere zaradi dovoljno za sigurne penzionerske godine.

Generacija Iks na penziju gleda opreznije. Finansijska stabilnost sama po sebi postaje luksuz, jer niko ne može sa sigurnošću da zna kakvi će biti troškovi života i ekonomske prilike za dvadeset ili trideset godina.

Milenijalci žele još veću fleksibilnost. Njihova predstava o dobrom životu je da imaju dovoljno slobode da sami odlučuju gde, kada i koliko će raditi.

A generaciji Zed tradicionalni model „devet do pet” već deluje mnogo manje privlačno. Frilens, rad na daljinu, digitalne profesije i sopstveni, uglavnom onlajn biznisi, postali su deo nove predstave o slobodi.

Luksuz, dakle, više nije samo mogućnost da čovek ne mora da radi. Sada je to mogućnost da može da bira kako i koliko će raditi.

Najskuplja stvar je vreme

Postoji još jedna promena koja se teško vidi na fotografijama bogatih ljudi: vreme je postalo jedan od najvrednijih oblika luksuza.

Skupi automobil, velika kuća, dobar sat ili putovanje oko sveta mogu da se kupe. Ne može da se kupi slobodno popodne ako je čovek godinama preopterećen poslom. Ne može da se kupi propušteno vreme provedeno sa decom koja brzo rastu. Ne može da se kupi mir nakon života provedenog u stalnoj žurbi i stresu.

Zato se savremena predstava o luksuzu sve više udaljava od stvari, a približava iskustvima, piše Gardijan.

Putovanje sa porodicom. Nekoliko dana bez posla. Dug ručak sa prijateljima. Vikend u prirodi. Zdravlje. Dobar san. Slobodno jutro. Mogućnost da čovek ne mora svakog meseca da razmišlja kako će platiti račune.

Sve to može da bude vrednije od predmeta koji nosi oznaku prestižnog brenda.

Novo lice psihologije stanovanja

Možda se najveća promena vidi u odnosu prema nekretninama.

Za bejbi-bumere i generaciju Iks sopstveni dom predstavljao je jedan od temelja sigurnosti. Kupovina stana ili kuće bila je životno dostignuće. Investicija za budućnost i nešto što se ostavlja deci.

Za mlađe generacije, međutim, tržište nekretnina izgleda potpuno drugačije. Visoke cene stanova, skupi krediti i troškovi života učinili su kupovinu nekretnine mnogo težom.

Prema podacima Redfin-a, sopstvenu nekretninu poseduje znatno manji deo pripadnika generacije Zed nego bejbi-bumera. Zbog toga se menja i psihologija stanovanja.

Za nekoga ko je odrastao sa idejom da je „svoj krov nad glavom” najvažniji dokaz stabilnosti, iznajmljivanje može da deluje kao privremeno rešenje. Za mlađe, međutim, mobilnost ponekad ima veću vrednost od vlasništva.

Oni žele da novac ulažu u putovanja, obrazovanje, iskustva ili sopstveni posao, umesto da decenijama otplaćuju stambeni kredit. U evropskim zemljama više od 60 odsto mladih do 35 godina, nema svoj stan ili kuću.

Lepota kao luksuz

Promena shvatanja luksuza povezana je i sa još jednim zanimljivim fenomenom - promenom odnosa prema lepoti.

Nekada su čak i obične stvari bile pravljene tako da budu lepe, sa puno detalja za koje je trebalo izdvojiti vreme dok ne budu gotove.

Zgrade su imale dekorativne fasade, velika stepeništa, reljefe, ornamente i ručno izrađene detalje. Fontane su bile umetnička dela, ulične lampe deo identiteta grada, odeća je pravljena od prirodnih materijala, a nameštaj je često kupovan da traje decenijama.

Čak su i predmeti koje su ljudi koristili svakog dana imali poseban karakter.

Danas je prioritet često drugačiji: funkcionalnost, brzina proizvodnje, cena, lako održavanje i efikasnost.

Minimalizam je postao jedan od dominantnih jezika savremene arhitekture i dizajna. Čiste linije, neutralne boje, jednostavni oblici bez nepotrebnih ukrasa i detalja trebalo bi da donesu mir i red.

Tehnologija je donela održivije materijale i energetski efikasnije “pametne” zgrade.

Ono što je nekada bilo deo svakodnevice, komplikovan dizajn, zanatski detalji, ručni rad i ukrasi, danas su često rezervisani samo za skupe, ekskluzivne proizvode.

Nekada je lepota bila deo svakodnevnog života, a danas je često - luksuz.

Nevidljivo bogatstvo

I muška predstava o statusu poslednjih godina se menja.

Decenijama su skupi satovi, automobili, dizajnerska odeća i drugi vidljivi simboli bogatstva bili način da se pokaže uspeh.

Sve više muškaraca, naročito u tridesetim i četrdesetim godinama, međutim, okreće se takozvanom „nevidljivom bogatstvu”.

Kako piše Gentleman's Post, fokus se sa pokazivanja statusa pomera ka finansijskoj sigurnosti, udobnosti, slobodi i nezavisnosti. To znači otplaćen kredit, novac uložen u investicije, kvalitetno zdravstveno osiguranje, dobar dušek, kvalitetnu hranu, putovanja ili mogućnost da se bez straha uzme nekoliko nedelja odmora.

Čak i odeća šalje drugačiju poruku. Dobro skrojena košulja bez ogromnog logotipa ostavlja snažniji utisak nego komad odeće prekriven oznakama brenda. Automobil koji je otplaćen i dobro održavan može da bude vredniji svom vlasniku od novog modela koji je kupljen da bi ostavio utisak.

Sve više ljudi shvata da „izgledati bogato” i zaista „biti bogat” nisu ista stvar.

Najveći luksuz je, možda, ne morati nikome ništa da dokazujemo. Društvene mreže su godinama stvarale sliku života u kojem uspeh mora da bude vidljiv.

Putovanja, restorani, automobili, satovi, garderoba, luksuzni hoteli, sve je moglo da postane dokaz da čovek živi dobro.

Sada se javlja suprotan trend. Što je više života postalo javno, to je privatnost postala vrednija.

U svetu u kojem ljudi fotografišu gotovo sve, od hrane do testova za trudnoću, neko ko ne mora svima da pokazuje gde je bio, šta je kupio, kako živi i koliko je potrošio, možda ima jedan poseban oblik slobode.

Zato se „nevidljivi luksuz“ sve češće povezuje sa slobodom i mogućnošću da čovek živi onako kako želi.

Nekada je luksuz značio imati više od drugih. Danas sve češće znači morati manje.