Na spisku antimonopolske komisije i firma za uvoz aparata za kafu

Bez autora
Sep 24 2020

Zašto je potrošačka elektronika u Srbiji skuplja za 13 odsto nego u ostalim zemljama Evropske unije i kako to da se isti proizvodi u maloprodaji različitih trgovaca nude po identičnim cenama, pitanje je na koje bi u narednom periodu trebalo da odgovori Komisija za zaštitu konkurencije.

Samo desetak dana od pokretanja postupka ispitivanja povrede konkurencije protiv kompanija „Roming elektoniks”, „Tehnomanija” i „Komtrejd distribušn”, antimonopolska komisija je saopštila juče da pokreće još jedan slučaj. Reč je o kompaniji „SF1 kofi” d. o. o. sa sedištem u Novom Sadu, koja je uvoznik i distributer aparata za kafu „nespreso”.

Kako je navedeno u rešenju komisije, uvidom u cene u maloprodaji i na internet stranicama trgovaca, utvrđeno je da se ovi aparati brenda „nespreso” nude po identičnim cenama.

Pregledom zvaničnih internet stranica šest maloprodavaca potrošačke elektronike, utvrđeno je da sva četiri modela aparata za kafu ovog brenda imaju identične cene. Na primer, model „esenca” kod svih prodavaca košta 11.990, a model „sitiz” 18.990, odnosno 18.999 dinara, navodi se u ovom rešenju. Komisija je konstatovala da se pretpostavlja da je uvoznik povredio konkurenciju tako što je unapred određivao cene po kojima se ovi aparati prodaju. Preciznije, sumnja se da je ova kompanija u prethodnih pet godina, a naročito u 2019. i 2020, uticala na cene proizvoda brenda čiji je distributer u daljoj prodaji.

Jasno je da je ovaj slučaj praktično pridružen postupku koji je pokrenut protiv trgovaca potrošačkom elektronikom početkom septembra. Tada je Komisija za zaštitu konkurencije na osnovu podataka Evrostata za 2019. konstatovala da, osim cena koje su više u odnosu na ostatak Evrope, postoje i nelogičnosti prilikom formiranja cena na tržištu Srbije.

U Evrostatovom izveštaju je navedeno da su, na primer, u Srbiji cene za pojedine kategorije proizvoda bile veće za 33 do 39 odsto u odnosu na cene u Mađarskoj, gde je PDV 27 odsto, dok je kod nas 20 procenata. Pritom su cene potrošačke elektronike u Mađarskoj bile za 2,5 odsto niže u odnosu na prosek Evropske unije.

Odmah po objavljivanju ovog izveštaja, komisija je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i obavila nenajavljene uviđaje u tri velika privredna društva – „Roming elektroniks”, „Tehnomanija” i „Komtrejd distribušen”.

U Komisiji za zaštitu konkurencije juče našoj redakciji nisu želeli dodatno da komentarišu ovaj slučaj, jer to, navode, ne mogu da čine dok je predmet u postupku. Ipak, poznato je da se trenutno ispituje postojanje restriktivnih sporazuma iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Srbiji.

Kako je to ranije navedeno u vezi sa ovim predmetom, komisija osnovano pretpostavlja da postoje usaglašene obaveze, to jest dogovori kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10 zakona.

Restriktivni sporazumi su do sada više puta bili pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije. Mnogi slučajevi koji su se našli pred antimonopolskom komisijom ostaci su poslovanja devedesetih, kada je bilo sasvim uobičajeno da se na tržištu dogovaraju cene, da se postavljaju uslovi prilikom formiranja cena.

Kompanije bez komentara

Redakcija „Politike” je pokušala da stupi i kontakt s kompanijama protiv kojih je komisija pokrenula postupak, ali se niko od njih nije oglasio. Ovo je, saznajemo, uobičajeno jer samo pokretanje ovog postupka predstavlja reputacioni rizik za kompaniju, a i svi mogući istupi u javnosti mogu se koristiti tokom trajanja ovog postupka.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik