Preduzetništvo - Srbija

Blokirano 54.310 firmi

Računi čak 54.310 firmi i preduzetnika su trenutno u blokadi. Duguju ukupno nepunih 300 milijardi dinara i to bez obračunatih kamata. Najveći deo tog duga, 126 milijardi dinara, nenaplativ je duže od tri godine i napravilo ga je 12.420 preduzeća i radnji.

Pod blokadom je svega oko četiri odsto ukupnih obaveza srpske privrede. Preduzeća i preduzetnici na kraju 2014. godine, vidi se iz finansijskih izveštaja, uzajmili su se za ukupno 8.222 milijardi dinara. Na svaki dinar sopstvenog kapitala bankarima, dobavljačima i državi duguju skoro dva dinara. Ubedljivo najveći stepen zaduženosti je među mikropreduzećima koja upošljavaju do deset radnika. Oni na svaki svoj dinar, kreditorima duguju 15 dinara. I pored velikih dugova, to je jedan od delova srpske privrede koji uspešno posluje. Prošlu godinu završili su u "plusu" od blizu 18 milijardi dinara.

- Sintetički podaci nekada zamagljuju kompletnu sliku - objašnjava Svetlana Kisić, saradnik Ekonomskog instituta.

- Dovoljno je da veliki dugovi nekih javnih preduzeća dramatično promene prosečnu sliku. Postoji jedan segment privrede koji solidno radi. To su mikro, mala i srednja i preduzeća i sistemskim merama treba podržati njihov razvoj. Makar im ne treba otežavati poslovanje.

Analiza finansijskih izveštaja koje je uradio Savez računovođa i revizora Srbije otkriva da bi srpska privreda u globalu teško prošla ispit likvidnosti. Ona je lane pala u odnosu na 2013. godinu i to, posmatrano kroz koeficijent, sa 0,91 na 0,85, kada je reč o opštoj, sa 0,64 na 0,59 je smanjen nivo tekuće likvidnosti. Firme raspolažu sa sve manje gotovine, a iz dana u dan im rastu kratkoročne obaveze.

- Preduzeća imaju vekliki stepen zaduženosti - smatra Pero Škobić, generalni sekretar Saveza.

- Naša ranija istraživanja su pokazala da je veliki procenat finansijskih izveštaja proizvod kreativnog računovodstva. To se radi za potrebe dobijanja tendera i kredita. Oni dobiju pozajmicu koju niti vraćaju niti plaćaju. Zato i imamo ogroman udeo nenaplativih kredita. Ista analiza je pokazala da su srpske firme u "crnoj zoni" verovatnoće bankrotstva. Ukupni koeficijent je 1,07, a nešto bolji "plasman", takozvana siva zona, kreće se između koeficijenata 1,2 do 2,9.