Preduzetništvo - Srbija

Otpremnine nedovoljne i za najmanji biznis

Radnici državnih preduzeća, koja odu u stečaj, mogu da računaju na pomoć Tranzicionog fonda, a pare koje dobiju ne treba da potroše na tekuću potrošnju, već za pokretanje sopstvenog biznisa, predložio je juče ministar privrede Željko Sertić.

Za otpremnine je u Tranzicionom fondu obezbeđeno 16 milijardi dinara. Pravo na taj novac imaju svi radnici, i sva preduzeća u kojima radnici zbog različitih ekonomskih okolnosti ostanu bez posla.

Maksimalni iznos je oko 8.000 evra. Radnici na raspolaganju imaju tri modela socijalnog programa. Mogu se odlučiti za 200 evra po godini radnog staža. Duga opcija je otpremnina do 500 evra po godini staža, ali ne veća od 8.000 evra, ako postoji dogovor sa firmom i treća mogućnost je otpremnina od šest prosečnih zarada u Srbiji.

Ministar privrede je rekao da se više ne govori o 526 preduzeća koja treba privatizovati nego o 190 kompanija, za koje je rekao da su „posledica velikih problema kroz istoriju koji traju 30 i više godina”.

On smatra da pitanje tih kompanija treba da bude rešeno u najkraćem mogućem roku sa najmanje posledica po građane. Prva na udaru biće 97 preduzeća u restrukturiranju. Jer kao što je poznato za dve sedmice država treba da prestane da ih štiti od naplate dugova poverilaca. Zaštitu će produžiti samo za 17 preduzeća sa najvećim brojem radnika i strateški važnih za privredu zemlje. Tendere će do kraja ovog meseca raspisati za njih 15. Dok 65 preduzeća odlazi u stečaj 31. maja kada prestane zaštita poverilaca.

Sertić je apelovao na radnike koji dobiju otpremnine da ih ne troše na tekuću potrošnju, već da „investiraju u svoje zapošljavanje i zapošljavanje svojih porodica”, kako samostalno, tako i udruživanjem, kroz osnivanje novih, malih firmi. – Imamo veliki broj dobrih, kvalitetnih majstora, koji su naučili poslove i koji mogu da nađu svoje mesto na tržištu. Treba malo hrabrosti. Sredstava će imati. Ovo je apel da se najveći deo novca uloži u bolju budućnost, a ne za svakodnevne izdatke, rekao je ministar privrede.

Sertićeve reči deluju ohrabrujuće, ali to u praksi, nažalost, nije sve tako ružičasto.

Sindikati procenjuju da će prosečna otpremnina iznositi između 3.500 evra i 5.000 evra. Reč je uglavnom o ljudima pedesetih godina, koji nemaju uslove za penziju, a znaju da su male šanse da ih neko ponovo zaposli.

– Ni maksimalna otpremnina od 8.000 evra, nije dovoljna da državnog radnika pretvori u privatnika, kaže Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. Osnivaču preduzeća je samo 1.000 evra godišnje potrebno da izdvoji za doprinose za sebe, a gde su zaposleni. Za kupovinu ozbiljnije mašine za metalurško sečenje, recimo, potrebno je najmanje 15.000 evra. To prema njegovom mišljenju ima smisla samo ako bi se više radnika udružilo, osnovalo firmu i nabavilo opremu.

Onima koji bi pak da samostalno uplove u vode preduzetništva Rajić kao temu za razmišljanje na sto stavlja – otvaranje kafića, samostalnih trgovinskih radnji, specijalizovanih radnji za opravku, zanatskih radionica, frizerskih i kozmetičkih salona…

 Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, radnicima pak uopšte ne preporučuje da pokreću privatni biznis i savetuje da se ne kockaju parama koje dobiju za otpremnine.

To je po njemu mali kapital da bi se započeo bilo kakav preduzetnički biznis. Drugi hendikep su teški uslovi privređivanja, u kojoj su ogromna siva ekonomija, nameti, sudstvo neefikasno, skupi krediti, smanjena tražnja…

Kada je reč o otvaranju preduzetničkih radnji on kaže da se treba ugledati na Zapad i uraditi analizu koliko je takvih radnji potrebno na određeni broj stanovnika. Kada se to utvrdi izdaje se propisani broj dozvola za firme. Ukoliko neko hoće da otvori preduzetničku radnju može to da učini samo ako otkupi licencu od onoga ko iz određenog razloga prestaje da se bavi tim biznisom. Na taj način države vode računa o tim preduzetnicima i njihovoj konkurentnosti, smatra Knežević.