Preduzetništvo - Srbija

Privatnici ruše monopol

Sva srpska javna preduzeća do kraja 2011. godine moraju da prihvate pravila evropske konkurencije i prema tome usklade svoj rad. Na to smo se obavezali potpisujući Prelazni trgovinski sporazum.

Za završetak restrukturiranja preostalo nam je dve godine u kojima treba uskladiti zakone, odgonetnuti pitanje imovine ovih preduzeća, utvrditi koja su spremna za strateške partnere, u koja zbog prirodnog monopola privatni kapital ne može da uđe, a koja će na kraju biti privatizvana.

Rešenje ovih pitanja, veruje potpredsednik Vlade Božidar Đelić, rešenje je naše tranzicije.

- Naša javna i javna komunalna preduzeća su od 2001. do sada napravila kumulativan gubitak od četiri milijarde evra, a samo prošle godine gubitak je 650 miliona evra - rekao je Đelić.

- Istovremeno je broj zaposlenih smanjen za trećinu i sada u ovom sektoru radi oko 100.000 ljudi. Očekuju nas dodatna restrukturiranja na lokalnom nivou. Treba prepoznati prirodni monopol. Do leta treba da se završi strategija, ali i izmene Zakona o koncesijama, jer njime nismo omogućili javno-privatno partnerstvo na lokalnom nivou. Cene se i dalje tretiraju kao socijalna kategorija i nismo ih uskladili sa ekonomskom logikom.

Direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović veruje da privatizaciju treba odvojiti od restrukturiranja javnih preduzeća i njihove korporativizacije, koje treba prvo završiti. U slučaju “Srbijagasa” trebalo bi ići na dokapitalizaciju uz podršku države. Cilj je da se završi gasifikacija zemlje, a ne da se ta kompanija proda i novac uđe u budžet.

Oživaljavanje privatizacije bi, veruje Bogdan Lisovolik, predstavnik MMF-a u Srbiji, povećao udeo izvoza. Konkurencija bi, smatra ona, uticala na smanjenje cena, a privatan sektor bi uticao i na poboljšanje infrastrukture. I on se složio da privatizaciju treba započeti korporativizacijom.

- Zatim treba sprovesti restrukturiranje i prodaju i ne čekati “idealne” tržišne uslove - rekao je Lisovolik.

- Do tada treba povećati transparentnost u poslovanju, urediti pitanja gubitaka i njihovog ograničenja i pojačati nezavisnost uprava. Javna preduzeća bi domaćoj valuti mogla da pomognu zadužujući se u dinarima.

Ministarstvo finansija, prema rečima Igora Momčilovića, pomoćnika ministra, sada ne razmišlja o privatizaciji ovih firmi.

Oni pokušavaju da do kraja dovedu korporativizaciju, koju su već započeli. Javna preduzeća treba da postanu zatvorena akcionarska društva.

Zakon

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi zakon o komunalnim delatnostima. Njime bi bilo predviđeno novo regulativno telo koje bi definisalo delatnosti javnih komunalnih preduzeća, ugovaralo poveravanje delatnosti, davalo smernice za cene i utvrđivalo efikasnost ovih preduzeća.

Dulić: Koncesije za komunalce

Privatni kapital je neophodan javnim komunalnim preduzećima, uveren je ministar Oliver Dulić.

- Mi u taj sektor u narednih deset godina treba da uložimo četiri milijarde evra da bismo dostigli evropski nivo. Mi taj novac nemamo - poručio je Dulić.

- Komunalna delatnost je trenutno prepuna monopola i privilegija, a jedan od glavnih problema je neadekvatan pravni okvir za privatno-javna partnertstva koji su jedina šansa da se podigne nivo komunalnih sistema - rekao je Dulić.

- Stalo nam je da oni koji investiraju ostvare profit, a naši građani pristojne usluge. Ideja je da se raspisuju koncesije da privatnici uđu u komunalne delatnosti.