Preduzetništvo - Srbija

Širi se spisak preduzeća i radnji

Nekoliko prethodnih godina imali smo između 105.000 i 110.000 privrednih društava i između 210.000 i 215.000 preduzetnika, što je ukupno oko 330.000 privrednih subjekata, a u poslednje dve taj broj je oko 360.000, izjavio je nedavno direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović.

U 2016. poslovalo je 2.703 mala i srednja preduzeća više nego u 2015, dok je spisak izbrisanih iz poslovnog registra kraći za 10.338 preduzeća.

Prema podacima „brojača” APR, poslednjih dana aprila 2017. u Srbiji je poslovalo 127.276 privrednih društava i 232.258 preduzetnika. Ovaj pozitivan trend se nastavlja i u ovoj godini.

– U prva tri meseca 2017. osnovano je nešto više od 2.300 privrednih društava, što je za oko 10 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, kada je bilo oko 2.000 novoregistrovanih preduzeća – kazao je Obradović.

Pažljiviji „čitači” tabela APR primećuju da se u prethodne dve godine povećavao broj osnovanih preduzeća, kao i broj preduzetnika koji su započinjali posao. Na drugoj strani, broj obrisanih iz privrednog registra u 2016. znatno je smanjen.

U APR-u napominju da ova poželjna statistika traje već tri godine. Veći broj osnovanih u odnosu na ugašena preduzeća beleži se od 2013, s izuzetkom 2015, dok je kod preduzetničkih radnji ovaj pozitivan trend vidljiv od 2014. godine. Od 2013. godišnje se, u proseku, osnivalo oko 8.400 preduzeća, a gasilo se oko 2.450. Kod preduzetničkih radnji je obrnuto – godišnje se otvori oko 30.000, ali se mnogo i zatvara. Bilo je godina, od 2009. naovamo, kada je broj zatvorenih firmi bio veći od broja otvorenih.

Predstavnici ekonomskih vlasti naročito ističu poboljšanje poslovnih i finansijskih rezultata privrede u protekle dve godine, što je doprinelo prošlogodišnjem ekonomskom rastu od 2,8 odsto, ali i većem zapošljavanju u privatnom sektoru, kao i znatnom rastu zarada zaposlenih. U 2016. broj zaposlenih povećan je za 42.000, a od tog broja oko 30.000 zaposleno je u malim i srednjim preduzećima.

– Srpska privreda beleži rast u svim oblastima i ona je danas neverovatno bolja nego što je bila u 2014. godini – kazao je Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, na nedavnom predstavljanju godišnjeg Biltena finansijskih izveštaja za 2016. Agencije za privredne registre.

Predstavnici privrednika, ali i ekonomski analitičari, priznaju da je poboljšanje uslova poslovanja prilično pomoglo blagom rastu broja otvorenih preduzetničkih radnji, a naročito znatnom smanjenom broju zatvorenih.

Za Nebojšu Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca Srbije, taj povoljan trend ne predstavlja iznenađenje, jer je došao kao posledica nekoliko povoljnih okolnosti. Za neka poboljšanja je zaslužna Vlada Srbije, a neki povoljni vetrovi došli su spolja.

– Četvrta je godina kako nema zapošljavanja u javnom sektoru – kaže Atanacković.

– Osim toga, mnogo je ljudi ostalo bez posla. Jedni su morali da odu iz „državne službe”, a drugi iz firmi koje su otišle u stečaj. Podaci govore da su neki od njih pokrenuli sopstveni posao.

U 2016, kao prvoj „Godini preduzetništva”, država je izdvojila više od 16 milijardi dinara za podsticanje novih privatnih poslova. Odobravani su povoljni krediti, a četvrtina od pomenute sume nuđena je bez obaveze da se vrati.

Podržano je oko 8.000 privrednika sa više od 12,8 milijardi dinara, 377 privrednika je nabavilo opremu vrednu 548 miliona dinara, tako da će u naredne dve godine otvoriti još 1.600 radnih mesta. Kreditnu podršku dobilo je i 160 početnika.

U 2017. kao prvoj godini „Decenije preduzetništva”, za tu namenu je obezbeđeno 18,24 milijarde dinara, od toga 7,67 milijardi dinara bez obaveze vraćanja, kazao je nedavno ministar privrede Goran Knežević.

Da je u prošlih godinu dana došlo „do izvesnog poboljšanja” uslova poslovanja, smatra i ekonomista Milojko Arsić, urednih „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

– Taj boljitak je posledica promenjene državne politike – kaže Arsić.

– Ostaje da se vidi da li će ovo poboljšanje biti trajno i da li će se ubrzavati. Povećanju broja otvorenih preduzeća i preduzetničkih radnji u ovoj „Godini preduzetništva” doprinose i državni podsticaji parama iz budžeta. I banke su snizile kamate, tako da su krediti jeftiniji.

Uslove poslovanja poboljšala je niska inflacija i stabilan kurs, kao i Zakon o radu, kojim je olakšano zapošljavanje i otpuštanje, ali je izostao efikasniji rad državnih institucija, naročito sudstva, ukazuje Arsić. I on smatra da je veća zainteresovanost za samozapošljavanje verovatno posledica i zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je ozakonjena krajem 2013, a potrajaće do kraja 2017. godine, ali i zaostajanja plata u državnoj službi.

– Poslovni ljudi su ovo poboljšanje uslova poslovanja primetili i iskazali su ga u anketi „Duing biznis” Svetske banke – podseća Arsić.

– Prema kriterijumu lakoće poslovanja na listi Svetske banke, Srbija se u 2016. našla na 59. mestu među 189 rangiranih zemalja, što je skok od čak 32 mesta.

On smatra da Srbija mora još mnogo da poboljša poslovni ambijent, što potvrđuje i njen skromni napredak za četiri mesta na prošlogodišnjoj listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, na kojoj je zauzela 90. mestu među 138 država. Arsić ukazuje da je ova lista obuhvatnija od liste Uslova poslovanja Svetske banke, jer ona obuhvata i efikasnost pravosuđa i državne administracije, nivo korupcije, kvalitet infrastrukture, obrazovanja i drugo.