Preduzetništvo - Srbija

Teško do posla bez državne pomoći

Za pomoć države, kroz program "Godina preduzetništva", prijavilo se više od 10.000 preduzeća, početnika u poslovanju i lokalnih samouprava.

Polovina zahteva je odobrena, a od izdvojenih 16 milijardi dinara, za tri meseca, do privrednika je stigla trećina. Kako su firme pokrenuli oni koji nisu čekali na pomoć države i ko su stranci spremni da pomognu onima koji imaju ideju?

Pre dve godine, Nikica Marinković, sada jedan od suvlasnika srpsko-austrijske kompanije, kaže, shvatio je da u marketima i na beogradskim pijacama više nema domaće hrane i odlučio da ušteđevinu od evra uloži 5.000u sajt preko kojeg mali proizvođači iz Srbije prodaju hranu. Za sada, samo kupcima u Beogradu.

"Moguće je krenuti u posao bez državne pomoći, ali to je veoma teško, prvo što morate sami da finansirate početni kapital da bi kasnije našli investitora koji bi uložio 20.000 evra, a nakon toga se lakše otvaraju sledeća vrata. Mi smo od austrijske države, njihove razvojne agencije, dobili 50.000 evra kako bismo proširili biznis", kaže urednik sajta Nikica Marinković.

Sličnim putem pošli su i osnivači prve onlajn stočne pijace u Srbiji, na kojoj je za dve i po godine više od 20.000 farmera prodalo stoku vrednu četiri miliona evra. Oni su na početku imali samo ideju. Prvi kapital našli su u Bugarskoj, a kasnije i u Luksemburgu, Nemačkoj, Austriji, Kanadi.

"Investitori, pogotovo strani, nisu radi da investiraju u kompanije registrovane u Srbiji. Naravno, postoje slučajevi gde se takve stvari dešavaju, ali u velikom broju slučajeva i ako radimo u Srbiji naše kompanije su van Srbije zato što ljudi ne razumeju naše zakone i još mnoge druge stvari, pa im je veliki rizik da donesu svoj kapital", kaže Miloš Milić sa sajta "Farmija".

Srbiji plaćaju samo porez i doprinose na zarade zaposlenih, a kad budu prodali firmu, procenat će dobiti zemlja u kojoj su registrovani. Zato bi, kažu, bilo dobro da država popravi uslove poslovanja i privuče više investitora. Nije presudno odakle je ideja, već koliko je projekat izvodljiv i profitabilan, kažu u Privrednoj komori.

"Ima sigurno više od 10 venčer kapital-fondova biznis anđela u Srbiji. Objedinjeni registar teško je napraviti zato što su neki investicioni fondovi u jednom trenutku prisutni, u drugom prave neke druge budžete za naredni period pa nemaju otvoren program", kaže Aleksandar Kemiveš iz PKS.

U odnosu na državnu pomoć, od investicionih fondova može da se dobije znatno više novca, ali je često uslov preuzimanje dela upravljačkih prava. Dobar investicioni fond kompaniji će obezbediti i dobar marketing i otvoriti vrata globalnog tržišta.