Privatizacija - Srbija

Firme jure gazde

Aukcija za Matarušku i Bogutovačku banju i poslednji put je bila neuspešna.

Dve banje nadomak Kraljeva kupca čekaju više od godinu i po. Iako u međuvremenu cena pada, dovoljno zainteresovanih nije bilo ni u petak. Istog dana, po ko zna koji put je, iz istih razloga, pomeren rok i za dostavljanje ponuda za kupovinu 100 odsto kapitala Industrije stakla u Pančevu. Agencija za privatizaciju je samo dan ranije saopštila da je pomeren i datum do koga svoje neobavezujuće ponude mogu da dostave i svi koji bi kupili deo, ili celu, beogradsku “Galeniku”.

Od početka privatizacije prodato je nešto manje od 2.300 preduzeća. Do kraja ove godine, u kojoj je očigledno da prodaja neće ići lako, gazde bi trebalo da dobiju sve u kojima još opstaje društveni kapital. U procesu privatizacije ih je oko 140, ali je čak 230 firmi u kojima je ona zaustavljena, najčešće zbog nerešenih odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Nadležni, međutim, veruju da plan nije neizvodljiv. S druge strane tokom čitave prošle godine, na aukcijama i tenderima, prodate su svega 73 firme. Duplo manje nego što bi trebalo da bude ovogodišnji minimum. U januaru ove godine kupci su nađeni za desetak firmi, ali spisak prodatih posle svake aukcije tri puta je kraći od ponuđenog. Neprodate ostaju firme koje ni u mnogo boljim uslovima nisu uspele da privuku kupce. Pojedine će rasplet odvesti u likvidaciju, a neke u - stečaj.

Pitanje je kada će pomenute dve banje naći gazdu. A ponuda je primamljiva, jer kupac Mataruške i Bogutovačke banje postao bi vlasnik hotela “Termal” od 6.303 kvadrata, “Mineral” od 3.045 kvadrata, “Žiče” od 2.181 kvadrata, restorana “Jugoslavija”, starog kupališta, depandansa “Mineral” i jedne picerije. Vrednost, 70 odsto društvenog vlasništva, je sada procenjena na ukupno 9,1 milion evra, ali svako ponavljanje prodaje spušta cenu. Licitacija je tako trebalo da počne od 137,7 miliona dinara, a budući vlasnik bi morao da se obaveže da će u kompleks investirati najmanje 229,7 miliona dinara. Kada je raspisan prvi javni poziv, procenjena vrednost imovine je bila 10 miliona evra, a početna cena - 186 miliona dinara. Tada su, doduše, bile manje minimalne investicije - 79,6 miliona dinara.

I pokušaj “udomljavanja” Industrije stakla Pančevo traje od aprila 2003. godine. Ponudu za 100 odsto vlasništva nad kapacitetom od 150.000 kvadrata niko nije dao ni tada, ni na drugom tenderu januara 2006, pa ni na aukciji dva meseca kasnije. Propali su pokušaji i 2007. i 2008. godine.

U međuvremenu broj radnika je sa 1.404 smanjen na svega 226. I država je donela odluku da se, kada se firma proda, otpišu dugovi pančevačke Industrije stakla prema državi nastali do 30. aprila 2005. u iznosu od 297 miliona dinara.

Produžetak za "Galeniku"

Nije još poznato ko, koliko i za koliki deo “Galenike” je spreman da plati. Neobavezujuće ponude trebalo je da stignu do 19. marta. Iako je za otkup dokumentacije bilo četvoro zainteresovanih, ponude još nisu svi dostavili. Rok je sada produžen do kraja aprila. Istovremeno je omogućen i naknadni otkup informacionog paketa do 9. aprila, tako da je omogućeno da još neko uđe u trku.

“Galenika” bi mogla da bude najveća ovogodišnja prodaja. Nadležni, međutim, sve glasnije razmišljaju da na tenderu ponude i državni deo “Telekoma”.

"Zlatna obala"

Bez uspeha je prošla i licitacija hotelskog kompleksa “Ineks Zlatna obala” u Sutomoru. Na prodaju je 13 većih objekata ukupne površine 5.692 kvadrata i 51 manji objekat od ukupno 8.200 kvadrata. Početna cena bila je 16,1 milion evra. I u ovom slučaju svaki nov pokušaj prodaje umanjuje izglede za dobru cenu. U junu 2008. godine u trku za “Zlatnu obalu” nije mogao da uđe niko ko nije spreman da ponudi najmanje 31 milion evra. Posle tri meseca, očekivanja su pala za 7,5 miliona evra, a u martu prošle godine početna cena je bila 17 miliona evra.