Privatizacija - Crna Gora

Privatizacija ispunila ciljeve

Privatizacija nije riješila sve naslijeđene strukturne probleme, ali je ispunila postavljene ciljeve, saopštio je danas premijer Milo Đukanović.

On je u Skupštini, u okviru premijerskog sata, kazao da je privatizacija put, a ne cilj, prenosi Mina business.

»To je put da se stvore uslovi za efikasno poslovanje, više radnih mjesta, bolji menadžment preduzeća i veća konkurentnost. Privatizacija je na površinu izbacila brojne probleme koje smo imali, a koje smo iz različitih potreba, ideoloških ili socijalnih, gurali pod tepih«, rekao je Đukanović odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta za promjene, Nebojše Medojevića da li su efekti procesa privatizacije u skladu sa ciljevima koje je Vlada definisala 1992. godine.

On je pitao šta bi se dogodilo sa kompanijama da nijesu privatizovane.

Đukanović je objasnio da je nakon sprovedene privatizacije Telekoma i Jugopetrola generisano preko 200 miliona EUR, a poslovanje obje firme karakterišu stabilni operativni finansijski rezultati i dobra tržišna pozicija, dok je kroz program restrukturiranja uspješno riješen problem viška zaposlenih.

On je podsjetio da je novi vlasnik Telekoma investirao 65 miliona EUR u tehnološko unaprijeđenje sistema, dok Helenik /Hellenic/ Petroleum nije ispunio obavezu investiranja od 35 miliona EUR zbog problema u odnosima sa manjinskim akcionarima.

Đukanović je ponovio da je ukupan efekat privatizacije dijela elektroprivrednog sistema, od preko 416 miliona EUR, realizovan u uslovima krize što je imalo dodatno dejstvo na crnogorsku ekonomiju i građane.

On je rekao da se pojedini efekti dijela privatizacije EPCG već vide u rekordnoj proizvodnji i većoj pouzdanosti u snabdijevanju strujom.

Đukanović je kazao da je ekonomska kriza pogodila Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), ali da sada firma ulazi u zonu profitabilnog poslovanja.

»Očekujemo početak investicije u fabrike prerade i zaštite životne sredine, kao i pronalaženja trajnog rješenja za snabdijevanje električnom energijom«, rekao je Đukanović.

On je objasnio će prekobrojnim u Željezari biti ponuđeni slični uslovi koji su realizovani u KAP-u i Rudnicima boksita.

»Instaliranjem nove opreme koja se nalazi u fazi probe, Željezara ispunjava tehnološke zahtjeve za proizvodnju kvalitetnih čelika, ekološke standarde Evropske unije i luksemburške propise. Nakon kompletne modernizacije i proizvodnje optimizacije i broja zaposlenih realno je očekivati da će se značajno povećati obim proizvodnje, smanjiti cijena koštanja i porasti učešće kvalitetnih čelika u proizvodnom asortimanu«, saopštio je Đukanović.

On je naveo da je restrukturiranje crnogorskih preduzeća kroz privatizcaiju bio veliki izazov.

»Stavljeni su u funkciju proizvodni kapaciteti, obezbijeđen stalni angažman za zaposlene i redovno izmirivane obaveze prema državi, a realizovane su i značajne investicije«, dodao je Đukanović.

On je podsjetio da je zarada od 2006. do ove godine povećana sa 246 na 481 EUR, a državni dug na kraju juna bio je ispod 35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Medojević je u obrazloženju pitanja naveo da je Vlada kao važne ciljeve navela privlačenje strateških partnera, modernizacija tehnologije, povećanje zaposlenosti i izvoza, budžetskih prihoda i zarada i blagostanje građana.

On je dodao da je Vlada prilikom prodaje Jugopetrola najavljivala ulaganja od preko 50 miliona EUR, a nije investirano ni pet miliona.

Medojević tvrdi da je Mađar /Magyar/ Telekom, vlasnik crnogorske firme, već nakon treće godine bio na čistoj dobiti i nastavio da izvlači profit iz Crne Gore.

»Danas plaćamo najskuplju fiksnu telefoniju u regionu, imamo monopol i kartelski dogovor oko cijene mobilne telefonije«, rekao je Medojević.

On je ocijenio da je Telekom ostao u državnom vlasništvu danas bi donosio prihode Crnoj Gori, zapošljavao radnike koji bi imali najbolje plate.

Đukanović je na to odgovorio da je u "ozbiljnoj konfuziji" jer bi razumio da to govori lider komunističke partije, a ne neko ko pretenduje da bude član evropskih narodnih partija.

Medojević je dodao da je Vlada 60 odsto KAP-a prodala za 65 miliona EUR, a da je kupila 29 odsto za isto toliko para.

»Od giganta koji je zapošljavao 5,4 hiljada radnika iz 1988. godine, danas je tamo hiljadu radnika, nijedna investicija nije realizovana, mašine se prodaju. Boksiti ne rade«, ponovio je Medojević.

On je kao loš primjer privatizacije naveo prodaju Željezare.

»Napravili ste jedan krug i firme koje ste prodali sada se vraćaju u državno vlasništvo. Svi negativni trendovi govore da će naredna godina biti jedna od najtežih u posljednjih 20 godina«, upozorio je Medojević.

Đukanović je odgovarajući na pitanje kluba Socijaldemokratske partije (SDP) u kojoj fazi je projekat gradnje hidroelektrane na Morači, kazao da je realno da rok za podnošenje ponuda počne polovinom novembra, a da se okonča za šest mjeseci.

»Nakon toga bi se pristupilo izboru najboljeg ponuđača«, kazao je Đukanović i dodao da bi se polovinom naredne godine mogao dobiti partnera za početak realizaciju tog projekata.