Privatizacija - Srbija

Tržišna vrednost Maksija biće merilo visine poreza

Uplata iznosa koji bi trebalo da se "slije" u republički budžet na ime oporezivanja transakcije oko prodaje "Delta Maksija" belgijskom trgovinskom lancu "Delez" zavisiće od toga kolika su bila ulaganja "Delte" u ovaj trgovinski lanac, izjavili su danas Tanjugu ekonomisti.

Ekonomista Ljubodrag Savić je rekao da izračunavanje kapitalne dobiti u Srbiji nije do kraja objektiviziran proces i da je svako ko dolazi u Srbiju, u ovom slučaju lanac "Delez grupa", zainteresovan da plati što je moguće niži porez na kapitalnu dobit.

Savić je izrazio očekivanje da će tako biti i u ovom slučaju i dodao da je porez na kapitalnu dobit i inače instrument "koji nije do kraja objektiviziran, što znači da može biti, narodski rečeno, 'malo ovako - malo onako'.

Ističući da se ta ulaganja sada mogu i "frizirati da su malo veća nego što jesu", on je naveo da je potrebno sačekati i videti razvoj situacije da bi se zauzeo stav, jer bi bilo šta što bi se reklo u ovom trenutku bile spekulacije.

"Mi ne znamo kolika su ulaganja 'Maksija', ali to se ništa ne rekonstruiše naknadno, već sve postoji u poslovnim knjigama", objasnio je Savić i dodao da državni organ sada treba da odredi razliku kao osnovicu za utvrđivanje kapitalne dobiti što u Srbiji nije baš tako lako izračunati.

Procena tržišne vrednosti kompanije

Ekonomista Zoran Popov smatra da bi najbolje bilo da procenu tržišne vrednosti kompanije "Delta Maksi" obavi Poreska uprava, a ne komercijalna revizorska kuća.

"Uvek mogu da uzmem konsultantsku kuću i da oni kažu nabavna vrednost po sadašnjoj valuti je milijardu evra, prodato za 932 milijardi evra, poreza nema. Kao i kod prodaje stanova, vi možete da u ugovoru napišete što god hoćete, ali poreznici procene vrednost stana. To bi trebalo da se uradi i za "Maksi", kazao je on Tanjugu.

Popov je istakao da je kod te kompanije otežavajuća okolnost što ona nikada nije bila na berzi, koja je najmerodavnija da 'izvaga' koliko neka kompanija vredi, na osnovu ponude i tražnje.

Prema njegovim rečima, razlika između nabavne i prodajne cene, može da dovede do toga da se u bilansima iskaže kapitalni gubitak i u tom slučaju nema osnova za naplatu poreza na dobit od transakcije.

Popov se složio da su tržišne procene kompanije vrlo problematične u Srbiji.

"Ovde se samo zna za koliko je "Delta Maksi" prodat kompaniji "Delez", a i to nije sigurno", kazao je on i dodao da neko mora da uradi procenu vrednosti kapitala u trenutku kada je sve postalo Miškovićevo vlasništvo, uključujući tu i vrednost "C marketa".

Navodeći da sličan princip oporezivanja kapitalne dobiti postoji i u Americi, ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da ideja oslobađanja poreza, ukoliko je Mišković izgubio na transakciji prodaje "Delta Maksija" i da je više uložio nego naplatio prilikom prodaje, ima smisla i u skladu je sa fiskalnom teorijom, ukoliko naš zakon to predviđa.

Madžar nije želeo da se izjasni da li bi se zaista moglo dogoditi da u budžet Srbije od poreza na prodaju "Maksija" grupi "Delez" ne bude uplaćen nijedan dinar, ali je objasnio da bi to, ukoliko domaći zakon tako predviđa, imalo ekonomskog smisla.

Pištaljka: Državi možda ni dinar od prodaje Maksija

U budžet Srbije od poreza na prodaju Delta Maksija belgijskom Delezu možda neće ući ni dinar, piše danas sajt Pištaljka koji istražuje zloupotrebe službenog položaja u vlasti, preduzećima i institucijama.

U tekstu se pojašnjava da se, po zakonu, osnovica za porez na kapitalnu dobit određuje na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene odnosno u slučaju Maksija između uloženog i zarađenog.

To znači, kako se navodi, da će poreznici, ako se ispostavi da su ulaganja u Maksi bila veća od 932 miliona evra, koliko Delez plaća za taj lanac trgovina, konstatovati takozvani kapitalni gubitak i u budžet Srbije neće se sliti ni dinar.

Da će naplaćeni porez biti znatno manji od cifre kojom se spekuliše smatra i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić koji takođe kaže i da ne zna koliko je tačno uloženo u Maksi.

"Sigurno je da se u budžet neće sliti najavljenih 93 miliona evra. To bi se desilo samo ukoliko je Mišković dobio Maksi za džabe, a svi znamo da se to nije desilo", rekao je za Pištaljku Arsić.

Pištaljka je, na osnovu Deltinih podataka iz prethodnih godina i izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre, sračunala da je u Deltu uloženo 800 miliona evra.

Ako bi se ta cifra pokazala kao tačna, osnovica za porez bila bi oko 130 miliona evra a u državnu kasu otišlo bi oko 13 miliona.