Privatizacija - Srbija

Za „Telekom” nude 1,2 milijarde evra, Srbija traži milijardu i po

Sve je izvesnije da se bliži dan kada će „Telekom Srbija” dobiti novog vlasnika. Nezvanično se pominje da bi ova kompanija mogla da bude prodata već krajem novembra, a za nacionalnog teleoperatera, trenutno je zainteresovano osam kompanija među kojima su – „Advent International Plc“, Evropska banka za obnovu i razvoj, „Mid Europa Partners LLP“, Telekom Slovenije, „Abu Dhabi Investment Authority“ i „Colbeck Capital Management“.

Srbija od prodaje 58 odsto državnog kapitala u „Telekomu” sada navodno očekuje bar 1,5 milijardi evra. Nezvanično najbolja ponuda nije veća od 1,2 milijarde. To je svega milion evra više od sume koju je svojevremeno hteo da plati „Telekom Austrija” za 51 odsto akcija ove kompanije, što nije zadovoljilo tadašnju vlast pa je tender propao uz takođe veliki pritisak javnosti i tadašnje opozicije. Inače, tada je „Telekom” bio procenjen na 2,2 milijarde evra.

Polemika da li je pametno prodavati perspektivni „Telekom” proteklih godina nije ni prestajala. Oni koji se žestoko protive ovoj ideji, uz već poznate razloge, sada ističu i da je proces prodaje netransparentan (ne zna se šta predlaže privatizacioni savetnik niti koji su uslovi vlade), kao i da je država pogrešila u izboru modela prodaje. Prema mišljenju stručnjaka, umesto poziva zainteresovanih da dostave neobavezujuće ponude bilo je pametnije da se akcije „Telekoma” ponude na berzi.

Nenad Gujaničić, iz Vajz brokera, ističe da se umesto toga vlada ipak opredelila za tendersku prodaju „Telekoma” nakon prikupljanja neobavezujućih ponuda, što znači da model inicijalne javne ponude, odnosno prikupljanja kapitala prodajom akcija na berzi, za vlast nije bio prihvatljiv. Po njegovoj oceni, eventualnim neuspehom tenderske prodaje „Telekoma” otvorila bi se mogućnost za preispitivanje modela privatizacije tog preduzeća.

– Ukoliko bi se vlada opredelila za model inicijalne ponude akcija „Telekom” bi mogao da ponudi 20 odsto sopstvenih akcija, a država bi se mogla pridružiti sa manjim delom svojih akcija. Ulazak investitora u vlasničku strukturu te kompanije doprineo bi većoj transparentnosti poslovanja, profesionalizaciji menadžmenta i njegovoj boljoj kontroli – rekao je Gujaničić.

Međutim, Ministarstvo privrede je odbacilo ovakvu mogućnost uz obrazloženje da „u slučaju berzanske trgovine akcijama ’Telekoma’ vlada ne bi mogla da postavi veoma važne obaveze kupcu kao što su socijalni i investicioni program”. Nezvanične procene su da će za socijalni program biti potrebno izdvojiti najviše 200 miliona evra.

Kao odgovor na kritike berzanskih stručnjaka ovo ministarstvo navodi da se u ovom slučaju „poštuju Zakon o privatizaciji i Uredba o uslovima, načinu i postupku sprovođenja prodaje kapitala velikih subjekata privatizacije, koji propisuju javno prikupljanje ponuda”.

– Dakle, akcije „Telekoma” nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu hartija od vrednosti, jer zakon ne omogućava primenu drugih metoda privatizacije. Zato je Agencija za privatizaciju pozvala sve zainteresovane, koji ispunjavaju kvalifikacione uslove, da dostave neobavezujuće ponude za učešće u postupku prodaje AD „Telekoma Srbija“ Beograd. Komisija je rangirala pristigle ponude i sačinila listu ponuđača koji mogu učestvovati u drugoj fazi postupka– navodi se u saopštenju.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da je država na dobrom putu u nameri da proda „Telekom”. Kako je nedavno istakao u izjavi za Betu „poslovni rezultati ’Telekoma’ lošiji su u 2014. nego u 2013. godini pa je stoga bolje što pre prodati tu kompaniju kako joj cena ne bi padala”. Za prodaju ove kompanije je i ekonomista Miroslav Prokopijević.

– Mislim da treba prodati ovu kompaniju da bi se smanjio uticaj političkih struktura i da bi građani dobiti tehnološki boljeg operatera i bolju uslugu– kaže Prokopijević.

Pitanje je, međutim, da li bi sa takovom uslugom išla i nova, viša cena koju protivnici prodaje „Telekoma” navode kao lošu stranu privatizacije.

Građanima po 64 evra

Pravo na besplatne akcije „Telekoma” ostvarilo je 4,8 miliona građana, a već se spekuliše da bi od prodaje akcija mogli da dobiju između 37 i 64 evra. Pre nekoliko godina baratalo se sa cifrom od 70 evra. Pitanje je međutim kolika je realna vrednost deonica i da li se ona sa sigurnošću može znati pre završetka transakcije.

Nenad Gujaničić kaže da iako se relativno veliki broj ponuđača javio u trci za kupovinu državnog paketa akcija u „Telekomu”, to nije dovoljno da se zaključi da će biti ostvarena visoka cena.

– Pojedine nezvanične informacije govore da bi investicioni fondovi bili spremni da plate 1,2 milijarde evra za državni paket akcija (58,1 odsto). Dakle cela kompanija (100 odsto akcija) vrednovana je neznatno preko dve milijarde evra. Ovo praktično znači da bi akcije koje poseduju građani vredele oko 64 evra (paket od 31 akcije)– procenjuje Gujaničić.

Postavlja se pitanje kako bi građani unovčili svoj deo „Telekoma”.

– Naša zakonska regulativa omogućava ponuđaču da ukoliko kupi državne akcije, nema obavezu da uputi ponudu za preuzimanje i za manjinske akcionare. Međutim, u ovom slučaju je verovatno da će država usloviti kupca da se obaveže da uputi javnu ponudu za preuzimanje i za manjinske akcionare po istoj ceni. Ovo je već bio slučaj kod Naftne industrije Srbije kada je i građanima omogućeno da prodaju akcije po 4,8 evra po akciji, isto kao država– kaže naš sagovornik.