Svet - Srbija

Bankrot kruži Evropom

Izdajte svoju banku, pre nego što Slovenija izda vas - napisao je kolumnista „Blumberga“ Džonatan Vejl 1. aprila, bez ikakvog prizvuka prvoaprilske šale.

Stanje ove evropske ekonomije - i ne samo nje - naime, više oslikava šestoaprilska slika uništenja. Bolje reći, Rubikon je pređen na Kipru, negde oko 27. marta, i sada se čeka rezonanca tog potresa na seizmičkoj karti evropskih finansija.

„Šta da radi Slovenac sa nekoliko stotina hiljada evra u banci? - pita se Vejl i odmah odgovara: - Da ih razdeli na nekoliko banaka, eto šta. Ili da iznese novac iz zemlje, dok još može.

U ovom trenutku, dvosekli mač bankrotstva visi nad Evropom: preti da poseče i državne finansije, ali i imetke građana. Grčka je bila „na ivici“, pa se (zasada) izvukla. Španija, Irska, Portugal, Letonija pretrpeli su teške udare globalne ekonomske krize, Kipar još ne može da ustane iz nokdauna, a sledeća bi „na tapetu“ mogla da bude Slovenija.

Šta li je danas na umu vlasnika većih štednih uloga u „Novoj kreditnoj banci Maribor“, sada četiri petine u državnom vlasništvu? U oktobru, bila je među samo četiri institucije koje nisu prošle test regulatorne agencije EU - među njima i Kiparska banka i još jedna sa istog ostrva, Laiki banka, čijim štedišama sledi scenario sudnjeg dana.

Vlasnike računa na Kipru poplavni talas je zatekao nespremne, uljuljkane činjenicom da neosigurani depoziti u Irskoj, Grčkoj, Španiji i Portugalu, prvim članicama evrozone koje su tražile pomoć međunarodnih spasilaca, nisu bili ni okrznuti. Slovenci, posle kiparskog slučaja, bar znaju na čemu su...

Bivša alpska jugoslovenska republika mora da pribavi tri milijarde evra ove godine, a njene banke vape za milijardom „svežeg“ kapitala, saopštio je nedavno MMF.

Zasada, nema naznaka masovnog povlačenja novca iz italijanskih i španskih banaka, a to su dve velike ekonomije, sa ukupno 100 miliona stanovnika, obe sa velikim problemima. Opasnost od njihovog bankrotstva može i da zaljulja temelje ukupne evropske ekonomije. 

Kolumnista „Blumberga“, međutim, opominje da „migracije kapitala“ često teku posebno sporo, mnogo vode može da proteče Tibrom i Ebrom pre nego što opasnu pojavu primeti zvanična statistika. 

Ili će se, možda, malo toga promeniti i većina bankarskih klijenata će nastaviti po starom, verujući da se „ništa neće dogoditi“, sve dok se jednog dana ne dogodi, kaže on.

Nekako istovremeno sa tom ekspertskom procenom, agencije su prenele vest da je Španija prodala obveznice u vrednosti od 4,31 milijarde evra, uz relativno stabilne kamatne stope, uz zaključak da to znači da finansijska kriza na Kipru ne utiče na poverenje investitora u španske finansije. Optimizam!

Da li je, zapravo, čista naivnost nada da i druge evropske zemlje neće biti pred zidom, kada će, kao pred streljačkim vodom morati da stave povez preko očiju i prihvate neizbežno, ili će podići glavu i ponosno doživeti sopstvenu propast? Na kraju, ne ponavljaju li neprestano da smo svi povezani, umreženi, međuzavisni?

Stručnjaci danske Sakso banke krajem nedelje su najavili da, posle finansijske katastrofe na Kipru, sledi širenje bankarske krize na celu Evropu - gubitke će prvo pokrivati štediše i vlasnici propalih banaka, a pomoć EU uslediće tek posle toga. Prema njihovom mišljenju, „više nikakvi ulozi u Evropi neće biti zaštićeni, jer smo na pragu perioda u kojem je politička logika jača od ekonomske“.