Svet - Srbija

Britanija se protivi bankarskoj uniji EU

Iako su lideri Evropske unije na poslednjem samitu u julu usvojili plan izgradnje sveobuhvatne ekonomske unije, nastojeći da prevaziđu trogodišnju dužničku krizu evrozone, već tada je bilo jasno da će detalji tog plana dovesti evrozvaničnike u ćorsokak.

Prva tačka plana, bankarska unija, trebalo bi da se sprovede u život već početkom 2013. godine, s tim što bi predloge o radu nove strukture Evrokomisija trebalo da predstavi u septembru.

Prema dokumentima do kojih je došla njujorška agencija Blumberg, postoje dva prilaza strukturi bankarske unije.

Koncepcija "velikog brata" predviđa da ECB ne samo donosi značajne strateške odluke već i da svakodnevno kontroliše sve banke Evropske unije. Ovu ideju lobiraju zvaničnici koji rade na novim finansijskim propisima EU.

Britanija, međutim, podržava koncepciju "lakog dodira", shodno kojoj ECB ostaje najvažniji organ u donosenju odluka u evrozoni, ali se svakodnevna kontrola prepušta nacionalnim centralnim bankama.

Zvaničnici EU predviđaju da pod nadzor ECB prve dolaze velike banke, koje su već dobile državnu pomoć, ali Velika Britanija smatra da bi u prvu grupu trebalo uključiti od 100 do 150 banaka, s tim što bi se ostale postepeno priključile za tri godine ukoliko vanredni događaji ne primoraju ECB da se umeša ranije.

Drugi sporni momenat je preuzimanje obaveza propalih banaka. Evropski lideri su na samitu u julu odlučili da tu funkciju preuzme zajednički evropski bankarski regulator, čim počne sa radom. 

Tome se protive samo Holanđani, koji bi da sačekaju formiranje svih elemenata ekonomske unije, pa tek onda da preuzmu probleme Portugalaca i Španaca.

Holandski zvaničnici sada predlažu da u slučaju bankrota velikih banaka odgovornost deli svih 27 članica EU. Velika Britanija pak smatra da za spas propalih banaka mora da plaća samo 17 zemalja evrozone, a dalekovide zemlje koje nisu uvele evro, nikome ništa ne duguju.

Evropski zvaničnici predlažu da ECB podnosi izveštaj Evropskom parlamentu, dok Ujedinjeno Kraljevstvo insistira da svaki nacionalni parlament ima mogućnost kontrole ECB.

Nije jasno ni ko će od rukovodioca nacionalih centralnih banaka biti u rukovodstvu zajedničkog regulatora i savetu direktora. Zvaničnici EU se slažu da ovlašćenja moraju da dobiju predstavnici 17 zemalja zone evra, a ostali mogu da učestvuju jedino kao posmatrači. 

Britaniija će se boriti za jednaki pristup svih članova EU. "Poseban stav" Velike Britanije o najvažnijim pitanjima Evropske unije već je postao svojevrsna tradicija. Krajem 2011. godine, kada je Evropa bila na ivici finansijske krize, samo dve zemlje su odbile da glasaju za plan nemačke kancelarke Angele Merkel i tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Jedna od tih zemalja bila je Velika Britanija.